ЧОВЕК ОД САВЕСТИ И ИСТИНЕ

     Слово  Комнена Бећировића изречено, 21 јуна 2007,  пред ужим кругом пријатеља на свечаности уприличеној у резиденцији генерала Пјер-Мари Галое у Паризу,  уочи његовог  96-ог рођендана, 29-oг јуна.

     Заиста, он носи са лакоћом, са ведрином своју дубоку старост, он наставља да буде у одличном стању, тако да га, након две операције катаракта прошле зиме, ми који га познајемо дуги низ година,  сада по први пут видимо како  појављује, чита и пише без наочара.  Он је, у октобру 2006, одржао у Војној школи – у којој је почео да предаје пре пола века, 1946 – једно дугачко предавање официрима Генералштаба који су једноставно били задивљени. Затим је, између три операције – трећа од ерније – предисловио две важне књиге, дао неколико интервјуа, написао низ порука од којих ону за наше косовско вече на Сорбони, учествовао на скуповима, не престајући да пажљиво прати збивања у свету.

Комнен Бећировић са генералом Галоа
на свечаности 21. јуна 2007. године

      Он је тај који ме, на пример, огорчен обавестио да је Ибер Ведрин са Медлин Олбрајт, Јошком Фишером и другим саучесницима, упутио позив за независно албанско Косово у Ентернејшенел Хералд Трибјуну од 15 текућег јуна. Претходног дана, подписивао је, пуна три сата, у невеликом простору, пуном света и у коме је владала врућина због олујног времена, своја дела, а да није  скинуо капут, нити и једанпут изашао вани на ваздух, као што је то чинила већина нас осталих, него је наставио да наизменично посвећује своје књиге и да нам, стојећи, прича занимљиве згоде.

     У ствари, као краљ плаветнила у висинама црпи своје трајање, тако наш узвишени домаћин црпи своје у човечности, у истини и правди које носи у себи, које надахњују његово размишљање о одвијању тока Историје и одређују његова опредељења. Какав бољи доказ те човечности, те племенитости којега красе, него његова истрајност, упркос остракизму којим је погођен од стране медијско-политичке класе, у одбрани, већ више од петнаест година, два мученичка народа, српског и ирачког, жртви исте макевијалистичке заправо проклете и зликовачке политике!

Генерал Галоа са својим пријатељима приликом
свечаности у његовом дому 21. јуна 2007.
Међу личностима: професор историје на Сорбони
Жан Пол Блед (лево), директор месечника
Balkan Enfo Луј Далмас (десно), кнез Александар
Карађорђевић (Павлов) до њега

ПРОРОК  ИСТОРИЈСКИХ  ЗБИВАЊА

ЛИЧНОСТ  ИЗ  ЛЕГЕНДЕ  ВЕКОВА

Преводилац Владике Николаја Зорица Терзић са генералом Галоа

     Могао бих томе додати  његову систематску одбрану Русије која је стално на удару похлепе што је изазивају њена богатства, злопамћења из времена хладног рата, или амбиција за владавину светом од стране Сједињених Држава и уопште Запада помоћу чудовишног анахронизма који представља Нато.

     Једног дана нам је баш овде рекао, нама неколицини његових српских и руских гостију, у време  кад је Русија са Јељцином настављала свој силазак у пакао: «Кад бих могао да видим успон Русије, уснио бих мирно у крилу Господа. » И ево где се Русија уздиже за велико добро будућности света! Наш славни домаћин, показао се и у томе, као и у много чему другоме, добар пророк.

           Познато нам је такође његово отворено разобличавање велике завере против Историје европских нација, против њиховог идентитета, у ствари против њиховог постојања, завере коју представља бриселско-америчка Европа. Тако, имајући у виду његову дубоку старост и сву ширину његовог ангажовања, он се пројављује као патријарх праведних ствари данас на Западу.

Генерал Галоа приликом посвећивања својих књига у књижари L'Age d'Homme 14. VI 2007.

     Не видим ко би други то могао бити! У ствари Пјер-Мари Галоа је прави јунак из Легенде векова, коме само недостаје његов Виктор Иго!
     Осим својим идејама, својим учењем које нам преноси кроз своје књиге, кроз своје чланке и разне наступе те кроз сусрете које имамо са њим, он представља за нас високи пример верности и непоколебљивости, издрживости и стамености, човечности и племенитости.
    Колико сам пута, и нисам једини, током црних година кад је светско зло беснело против нас Срба, рекао сам себи, у тренуцима кад ме захватало очајање, кад ме обузимао умор, да немам право да попустим ни да поклекнем, будући да он, у његовој дубоким годинама, не попушта нити  поклече!
Колико сам се пута такође осетио охрабрен, ограшен, оснажен, укључујући ту и у мојој вери у Француску заблуделу против Срба, захваљујући просветљујућим разговорима са њиме! И ту сам далеко од тога да будем сам међу нама, међу мноштвом особа које према њему гаје поштовање и дивљење.
    То вам довољно изражава, наш Генерале, моју захвалност, нашу заједничку захвалност за све што чините и представљате за нас, за мисију коју вршите и у којој имамо преимућство да учествујемо!
     Нека би Провиђење продужило што више ваше дане како би могли да наставите да нас обдарујете вашим присуством међу нама, да играте улогу човека од истине и савести који сте ви, да зрачите морално, интелектуално и духовно у једном свету коме је то и те како потребно.