ИСТИНА број 227
Беч, 13. септембар 2008.

Komnen Becirovic
denonce la manipulation Kouchner/Taci

КОМНЕН БЕЋИРОВИЋ

БЕЗАКОЊЕ ЗАПАДА
ПРЕМА СРБИЈИ И РУСИЈИ

Не заборавимо да је Русија са Српством и Косовом, била једна од три духовна суштаства  којима је вјековима живио и преживио српски народ Црне Горе!

- Бесједа одржана на Сабору у Манастиру Морачи
на Госпођиндан, 28. августа 2008. -

      Пречасни оче игумане, часни оци, даме и господо, браћо и сестре, поздрављам вас и честитам вам празник Успења Пресвете Богородице, која наша три племена, двије Мораче и Ровца, сабирајући се око овог светог храма, Њој посвећеног одувијек славе. Увијек се у окриљу ове светиње, кад се вијећало и расправљало о судбини наших трију племена, у судбини Црне Горе и Српства уопште, говорило по правди Бога истинитога осим у безбожно и безаконо бољшевичко доба кад су овдје бјеснили лаж и зло, који су лице и наличје једно другоме, кад је ово светилиште било претворено у стратиште. Кад је задужбине Стефана Вукана, света лавра (била) у крв окупана, како је пјевао бард Требјешки. Стога је и наша обавеза утолико већа да говоримо по правди Бога истинога, што че рећи да говоримо по души и савјести, као што захтијева ово мјесто душе и савјести. Ја бих  у овом погледу укратко задржао Вашу пажњу на неколике ствари које се нас већ много година дотичу, а које су током ове године попримиле вид горуће актуелности.
     Прва ствар се односи на судбину ове светиње, пошто је власт увелико повампирила одавно пропали и од наше и стране јавности одбачени пројекат потапање долине Мораче ради грање електрана. Пројекат чијим би остварењем нестала велика природна и култруна добра нашег Морачко-Ровачког поднебља, међу којима и ова света лавра која је, према свим историчарима, нашим и страним, најзначајнији историјски споменик на простору Црне Горе и једно од најзнаменитијих светилишта Српства и уопште Православља. Рјешење је, као што смо много пута предлагали, да се одустане од кобног пројекта, да се граде електране на другим црногорским водотоцима гдје не би било никакве штете, а да се Морача са њеним добрима поштеди и упише у свјетксу баштину и стави под заштиту УНЕСК-а.
      Друга ствар се тиче нашег свештеног Косова које су САД и ЕУ, отргнувши га из хиљадугодишњег састава Србије, почетком ове године признале, супротно свим нормама међународног права и Повељи УН, као другу албанску државу у Европи, као да је мало она једна што већ постоји. Тако је од стране западњака, чија су уста пуна приче о хуманизму, људским правима и демократији, награђено државом најцрње вишевјековно ропство и геноцид, што су Шиптари спроводили на Косову и у Метохији, у сјенци разних тиранских режима, турксог, германско-италијанско фашистичког, комунистичко-титоистичког и у последњој деценији натоистичко-мондијалистичког. Иако смо навикли на крајње лицемјерје и цинизам западњака, ипак оно што чине својим миљеницима на власти у Србији, веома запрепашћује: што се више ови на челу с Борисом Тадићем заклињу да ће уважити суверенитет и територијални интегритет Србије, то њихови западни ментори све већма задају ударце том суверенитету и интегритету. Тако је запад наградио Бориса Тадића и његову екипу, након његовог избора за предсједника Србије у мјесецу фебруару, признањем шиптарског Косова као независне државе.

       Исто тако, након побједе такозване проевропске коалиције на парламентарним изборима у мају мјесецу у Србији, Европска унија у дослуху са Америком, стала је да увелико ради на замјени мисије Уједињених нација, УНМИК-а, на Косову, својом сопственом мисијом званом ЕУЛЕКС, која има за циљ да стави на ноге младу шиптарску државу звану ''Репубљика Косова'' на територији Србије, што је озваничено ових дана. То значи да ово силно удварање Западу, то заклињање у Европу, то непрестано испољавање тежње ка евро-атлантским интеграцијама, испостављају кобним, па стога стратегију одбране Косова треба мијењати и жестоко је потенцирати од стране патриотских снага са људима од савјести и истине. И сада је прави моменат за то с обзиром да Запад у овом тренутку убира горке плодове своје антируске политике на Ковказу, о чему ћу рећи нешто мало касније.
       Трећа ствар се тиче љетошњег хапшења и предаје хашкој инквизицији српског хероја и оснивача Републике Српске, Радована Караџића. То је опет учињено од старен србијанске власти као гест сарадње са такозваном међународном заједницом, као цијена како би Србији био опроштен гријех који су према њој починили НАТО злотвори и како би се она нашла ближе, бар за један корак, земљи Недођији, Евроспкој унији. Међутим, тек што се Радован караџић нашао у ланцима, незасите аждаја већ је тражила нову жртву, хапшењр и изручење Хашком бесудном суду, другог српског витеза, генерала Ратка Младића који је заједно са Караџићем само одбранмбено водио наметнути рат и борио се за опстанак свог народа. И док се Радован караџић придружује десетинама српских политичких и војних личности у хашкој тамници дотле се муслимански злочинци попут Насера Орића, или шиптарски потут Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја, не само налазе на слободу  већ се промовишу у државнике! Дакле, не треба ништа очекивати ни на том пољу све док се снажно не постави питање југословенске драме у свој њеној цјелокупности и узрочности и док се не оснује Светски одбор за истину о српском народу, који ево већ годинама узалуд заговарам.
      Четврта и последња ствар на којој бих се још неколико тренутака задржао, јесте паклена граја која се љетос на западу подигла против Русије само зато што је Русија узвратила правом мјером на мучки напад који је грузијски и амерички пајац, или тачније амерички разбојник на Кавказу Михаило Шакашвили, извршио у ноћи између 7. и 8. августа на народе Јужне Осетије и Абхазије, што су под крилом Русије, напавши истовремено из свих оружја и на руске мировне снаге у тим областима. Те ноћи, прије но што је Русија муњевито реаговала и успјела да за два три наредна дана, неутралише агресора, погинуло је 64 руска мировњака, рањено их је 171, а убијено 2100 осетских цивила, највише у главном граду Ћинвалу.
        Међутим, по изопаченој и демонској логици, коју је запад у последње двије деценије развио над Србима, Русија, жртва агресије проглашена је за агресора! Или је пак оптужена за прекомјерну употребу силе од стране истих оних западних држава које су, током 78 дана и ноћи 1999. крвнички бомбардовале Србију, убијајући и рањавајући хиљаде људи, рушећи градове, фабрике, електричне централе, путеве, мостове, гађајући чак болнице, школе, медијске куже и амбасаде. У поређењу са НАТО интервенцијом у Србији, може се рећи да је руска интервенција била једно самарићанско дело. Антируска помама достигла је врхунац ових последњих дана, признањем Јужне Осетије и Абхазије, као независних држава од стране Русије. Исти они који су похитали да признавањем Косова, наруше територијални интегритет Србије, сада урличу на Русију како је признањем Јужне Осетије и Абхазије наводно нарушила територијални интегритет Грузије и прекршила све норме међународног права! Чуо сам јуче на телевизији министра спољних послова Фанцуске, Бернара Кушнера, како оптужује Русију за геноцид на Кавказу, Русију која тај геноцид спречила над Осетима и Абхазима!
      Да би се разумјела сва чудовишност таквих оптужби, треба се присјетити да је Кушнер политички и медијски ветеран свих ратова вођених против Срба на просторима бивше Југославије, да је био поклоник исламисте Алије Изетбеговића, да је био окорјели ратнохушкач на Србе, да је за то добио, као награду мјесто гаулајтера на Косову након престанка НАТО агресије у јуну 1999., да су за његове владавине на Косову побијене и неколико хиљада Срба, да их је поклано, ради трговине људским органима, на стотине, да их је прогнано 250 хиљада, да је спаљено на хиљаде њихових домова, порушено десетине њихових храмова, уништено стотине њихових гробова! Ето до којих граница иде безакоње неких западних политичара који су своју каријеру на српској несрећи, а сада то хоће да наставе на руској несрећи! Јасно је да је Русија имала далеко више права и разлога да призна Јужну Осетију и Абхазију, него што су то имале Европа и Америка да признају шиптарско Косово. Прво, зато што је Косово историјско и духовно средиште Србије за разлику од Јужне Осетије и Абхазије које су само периферне области Грузије. Друго, зато што Косово никада није било у саставу Албаније, сем под Хитлером и Мусолинијем, док су не само Јужна Осетија и Анхазија, већ и цијела Грузија биле више од два вијека у саставу Русије, након што је Русија ослободила Грузију од турског јарма побејдоносним ратом који је царица Катарина
II водила, од 1788. до 1792., против Отоманске империје. Знате, све до тада Грузија је живјела у најцрњем ропству о чему свједочи и чињеница да су превасходно грузијским и јерменским дјевојкама снабдијевани хареми турских султана. Па је и велики француски философ Волтер честитао царици Катарини укидање једног таквог срамног ропства, истичући да ће јој за то бити захвалан људски род и предлажући јој да тим дјевојкама из кавкаских гора убудуће жени своје официре. Судите само по овоме што је Русија учинила за Грузију, сву чудовишну незахвалност разбојника Шакашвилија који се упиње свим силама да покрене САД, ЕУ и НАТО ради сламања Русије! Наравно да би један такав подухват значио суноврат свијета у нуклеарну катастрофу и вјероватно крај човјечанства. Надајмо се да је у западних лидера, иако патолошки заражени русофобијом, остало још толико разума да се у тако нешто не упуште. У сваком случају оним што је Русија учинила љетос на Кавказу, она је показала да је опет постала свјетска велесила и да јој је можда Провиђење намијенило да спаси свијет од зла натоистичкога, као што га је спасила од сла нацистичкога! Стога цио српски народ са нама данас овдје, треба да укаже пуну, свесрдну подршку Русији, утолико прије што је та подршка затајила од стране наших главара из Подгорице и Београда који страхују да се не замјере Бриселу и Вашингтону. Такође не заборавимо да је Русија са Српством и Косовом, била једна од три духовна суштаства којима је вјековима живио и преживио српски народ Црне Горе!
ЖИВЈЕЛА РУСИЈА!!!