Prikaz knjige Komnena Bećirovića, Le Kossovo dans l’âme – U duši Kosovo –   L’Âge d’Homme, Pariz.

KOSOVO – JEDNO OD SVETILIŠTA EVROPE,

RAZORENO OD STRANE EVROPE

Za većinu Franuza – čak i onih obrazovanih – Kosovo je u najboljem slučaju vezano za kazneni vojni pohod strahovite vazdušne Nato armade, kome je prethodila ništa manje užasna medijska hajka u cilju da se duhovi pokrenu protiv Srbije. Zato, čim otvori knjigu, čitalac verovatno očekuje da u njoj nađe “još jednu” analizu uzroka i posledica te međunarodne intervencije (koja, uzgred budi rečeno, bar što se tiče načina na koji je izvedena : sto na jednog, i dalje vrlo malo zaslužuje naziv “ Kosovski rat”). Doduše, razmatranje te krize je prisutno u ovoj knjizi, posvećenoj dobrim delom snažnom razobličavanju bezakone Nato intervencije, vođene tobože u ime morala, a u stvari rukovođene krajnjim cinizmom. Međutim, u pitanju je sasvim druga stvar kako na to, uostalom, upućuje i sam naslov: radi se, naime, kroz sadašnje činjenice kao i kroz razmišljanja o istoriji, o duhovnom putovanju na koje nas knjiga poziva da bismo otkrili jedno mesto koje je ne samo neki prostor na geografskoj karti, već duhovni ulog za celokupni zapadni svet.

Nekoliko reči o samom autoru : Komnen Bećirović spada među one za koje se ne bi moglo reći da su Francuzi srpskog ili, tačnije kazano, srpsko-crnogorskog porekla, ili pak Srbi koji su prihvatili Francusku, zato što je on u suštini i jedno i drugo. Novinar, esejista, istoričar, čovek velike kulture, on je ispoljio, sa jednakim uspehom, te svoje razne odlike u obema zemljama i na oba jezika. NJega prožimaju do dna duše obe kulture čija uzajamnost daje i jednoj i drugoj najveću dubinu, kao u ogledalu. Prema tome, niko nije mogao biti pozvaniji od njega da Francuzima prikaže kosovsku stvarnost u svim njenim vidovima, uključujući i one najneopipljivije.

Knjiga je zamišljena kao poliptih u kome svaki deo osvetljava onaj drugi, zahvaljujući čemu se stvara, stranicu po stranicu, celokupna i dubinska slika. Uz sopstvena štiva – radi se često o člancima koje je objavio u raznim novinama od 1990 do 2001 – autor nudi izbor navoda koji ističu bilo izvanredno umetničko i duhovno nasleđe južne srpske pokrajine, bilo ljudsku stvarnost patvorenu antisrpskom propagandom minulih godina, bilo najzad tajanstvenu vezu koja je uvek spajala Kosovo sa Francuskom. Kroz viđenja francuskih autora iz prošlosti, Komnen Bećirović nam otkriva Kosovo kao nezamenljivi biser baštine čovečanstva, ne samo zbog njegovog suviše zapostavljenog umetničkog blaga već, i naročito zbog toga, što je tamo plamen civilizacije održavan uprkos svim nedaćama, uprkos najsurovijim progonima Srba u carstvima koja su se smenjivala na tom tlu u toku vekova. Stigavši do kraja knjige, čitalac se može zapitati: zar je baš Zapad, baštinik i hrišćanstva i veka Prosvećenosti, morao da ugasi taj plamen sa kojim ni krvavo otomansko ugnjetavanje, ni nacizam, ni komunizam nisu uspeli da izađu na kraj? Svet je, s razlogom, uzbudilo rušenje džinovskih Budinih kipova od strane talibana. Međutim, ko se sablaznio – sem nekoliko pravih humanista, kao što je veliki švajcarski ekolog Franc Veber – što se neprocenjivo blago Kosova našlo na udaru vandalizma albanskih najamnika i razarajućih američkih bombi? Možda zbog toga što je posredi hrišćansko blago?

Donoseći mnoštvo navoda iz delâ velikih francuskih autora iz prošlosti – istoričara, pisaca, orijentalista, putopisaca, kao što su Pukvil, Sen-Rene Tajandije, Adolf Davril, Viktor Berar, Žorž Goli, Eduar Šure, Ernest Deni, Gabrijel Mije ili Šarl Dil – Komnen Bećirović predočava na upečatljiv način koliko njihovo ushićeno razumevanje svetovne i duhovne stvarnosti Kosova, odudara od neznanja i slepila koje su naši tvorci javnog mnenja ispoljili od 1990 godine naovamo. Sama po sebi, ova antologija će biti pravo iznenađenje: dokazaće da su intelektualci, dalje ili bliže prošlosti, gledali na Srbiju i na Kosovo – koje je njena “duša” - sa pronicljivošću na koju se savremena inteligencija mogla ugledati, umesto što se upregla u kola najgrublje propagande koja je bez prestanka osuđivala Srbe da progone Albance sa Kosova. Štiva koje je Komnen Bećirović sakupio, sjajno pokazuju da se dešavalo upravo suprotno, uvek i kroz celu istoriju : Srbi su bili ti koji su uporno progonjeni u senci raznih tiranija koje su se smenjivale na tom tlu da bi, isključivo tako, Albanci postali većinsko stanovništvo na Kosovu. Pomogavši, kao i ove tiranije, da se Srbi isteraju iz kolevke njihove kulture, Evropa je izgubila deo sopstvene duše. Jedna od pouka koja proizilazi iz upoređenja pogleda niz autora iz prošlosti i jadne priče savremenih medija, jeste to što pariska inteligencija - ili ona koja se tako prikazuje – uporno gazi sopstvenu prošlost i odriče se pamćenja, zapravo svega onoga što čini Francusku – Francuskom.

Pamćenje je jedna od ključnih reči ove knjige. Za mnoge naše savremenike, ono je sinonim za nostalgiju ili čak za zatvaranje u arhaizam. Razmatrajući sadašnja zbivanja u svetlosti prošlosti i osvetljavajući prošlost kroz pouke sadašnjosti, autor pokazuje, obrnuto, da samo poznavanje i poštovanje Istorije pripremaju budućnost u pravom smislu te reči, a da je sve ostalo propast i uništenje. A dokaz za tu tvrdnju je okretanje Francuske protiv Srbije, što navodi autora da izrekne sledeći aforizam: “ Kada se nacije liše svog pamćenja, one više nisu ono što jesu, već mahnitaju isto kao i jedinke”. Trenutnosti koja zamenjuje filozofiju kod mnogih naših nazovi mislilaca, Komnen Bećirović suprotstavlja pronicljivost zasnovanu na znanju i razmišljanju.

Knjiga počinje člankom o Kosovu, ponuđenim Mondu 1989 godine, i napisom, Pravda za Srbe, koji je ovaj dnevnik objavio 1990, to jest u vreme uspostavljanja nemilosrdnog ustrojstva za dezinformaciju čiji je cilj bio da se razbije Jugoslavija i satre srpski narod. Ne samo da ti odmereni i mudri članci nisu ni po čemu zastareli, već danas zvuče proročanski, jer je budućnost potvrdila sva zla koja su predočavali u slučaju da se tvrdoglavo nastavi sa jednostranim i nerealnim gledanjem nastajućih sukoba. Danas, samo slepci – voljni ili nevoljni – mogu videti stanje koje je Zapadna alijansa ostavila na Balkanu drugačije nego kao haos, uprkos naporima koje oni što su ga prouzrokovali ulažu da bi ga lažno prikazali kao trijumf prava i demokratije. Kada bi bilo potrebno dokazivati da su znanje i razum bolji savetnici nego ratoborno neznanje, ne bi trebalo dalje tražiti.

Sve u svemu, ova knjiga je istovremeno nezaobilazan uvod u umetničko i književno blago koje se čuva u kolevci srpskog naroda; jasan i tačan vodič kroz istoriju te oblasti i kroz zlatnu kosovsku legendu od Srednjeg veka do danas; prizma kroz koju se ukazuju događaji poslednjih decenija, zahvajuljući visprenom posmatraču koji se ne da zavesti nikakvom a priori ideologijom. Kao nenadmašno blago erudicije po pitanju kojim se bavi, ova lepa knjiga je takođe nadahuta neuništivom humanističkom verom zasnovanoj na ideji da će, bilo šta da se dogodi, istina konačno pobediti. Otkud toliko poverenja u duh, uprkos nasrtaju surove gluposti i bezobzirnog nasilja? Možda iz “duše” samog Kosova. Kosovo je teško ranjeno, poharano, opustošeno. Ali, kao što Komnen Bećirović izgleda želi da nam kaže, ono je ipak živo, jer Kosovo nije samo teritorija. Već osam vekova ono se ustalilo u duši Srba i u duši svih onih koji znaju da raspoznaju mesta gde duh caruje. Komnen Bećirović zna da nas ubedi : Kosovo je zaista stvar duše.

Moris Pernije

Profesor na Fakultetu književnosti i društvenih nauka Pariskog univerziteta. Autor je nedavno izašle knjige Reči u ratu, Medijski govor i balkanski sukobi (Mots en guerre, Discours médiatique et conflits balkaniques) L’Age d’Homme, Pariz 2002.

Preveo sa francuskog Novak Strugar