ТУЖИТИ УДРУЖЕНЕ ЗЛОЧИНЦЕ

Пише: МИЛЕ МЕДИЋ

      У наше време много се говорило и говори се о злочиначком удруживању и злочинима који су почињени на тлу бивше Југославије. Чак је основан Трибунал у Хагу за суђење и кажњавање појединачних и удружених злочинаца.
      У исто време припрема се велики удружени злочин на тлу Србије, злочин против мира, против међународнога права и против Уједињених нација. Припрема се етничко чишћење преосталих Срба са Косова, чиме би се у потпуности завршио геноцид над српским народом са Косова.
      Велики број држава Европе припрема се да, у циљу остварења злочиначког удруживања против српског народа, прекрши Повељу Уједињених нација, поништи неповредивост српских граница, принцип суверенитета државе Србије над својом територијом, Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Нису то  ситна недела према међународноме праву и правди, већ највећи  злочин према једном народу и злочиначки чин према начелима на којима почива савремено човечанство. Кршење основних међународних права није обичан, мали злочин.
      О злочину се отворено говори, он се отворено планира и и најављује, са тачним датумом и начином где, када и како ће се извршити. Злочинци ништа не крију.
      Цео свет ћути. Свет само ишчекује када ће се тај злочин  десити, спреман да све то уживо гледа са лица места, као што је уживо гледао многе ратове и злочине, попут злочиначкога бомбардовања Југославвије. Нови злочин, насилно отимање дела српске земље, само што није почео
      Злочиначко удруживање не припремају неке парадржавне и паравојне разбојничке дружине,  него највеће државе данашњег света, Сједињене Америчке Државе, Енглеска , Француска, Немачка, а цела Европска Унија се спрема да тај злочин колективно подржи и одобри.
      Злочинци  заправо више немају  избора. Или могу одустати од злочина, што не желе и неће,  или  извршити злочин и прекршити све међународне норме и прописе, укључујући и Повељу Уједињених нација, што их непосредно води пред међународни сугд као злочинце.
     Злочинци ужурбано траже излику за свој злочин. Најрадије би хтели да Србија сама призна њихов злочин као благодет, као још један милосрдни хуманитарни чин или  чин изузетног пријатељства и љубави. Друга могућност је да препусте Албанцима на Косову да сами почине још један злочин, да сами прогласе незвасност и отцепљење од Србије, а да га међународни злочинци унапред и после накнадно оправдају и признају. Али и то је велики злочин пред међународним правом и правдом.
      Великим државама, организаторима великога злочина, није доста што су моћне и велике. Оне кукавички траже да им се под притиском придруже и мале, најситније, недужне и најслабије државе, да злочин свом тежином не падне само на њих, да се терет великог удруженога злочина пренесе на све и  учини за њих лакшим. У свој злочин хоће да увуку што више недужних земаља. И то је злочин своје врсте, већ виђен   у току бомбардовања Југославије. Српска држава и дипломатија овога пута избјегле су ту замку.
      Хтели  су такође да Србију сломе дуготрајним и безуспешним преговорима, да је оптуже за  несарадњу, због које су је већ једном казнили бомбардовањем, а сада би је казнили трајним одузимањем привремено окупиранога Косова и Метохије.
      Међународни суд у Хагу и онај за ратне злочине у Риму,  који Америка није признала, а све европске земље јесу, ћути, као да се ништа не дешава.
     Наша држава пружа свету све доказе о злочиначком кршењу међународног права  и поретка. Нажалост, Србија нема војну силу којом би могла заштити своју територију и међународно право. Али има  силу међународног права и право да злочинце тужи Сталном међународном  суду за ратне злочие у Риму, Међународном суду правде у Хагу, па чак и Суду Европске Уније у Бриселу.
     Србија има сва права да се против  удруженог злочина и удружених злочинаца бори правним, судским средствима код свих међународних судова. То је наше најја че оружје.
     Не треба више чекати да се злочин удружених злочинаца догоди. Србија нема шта да чека. Сместа треба поднети тужбу Међународном суду  у Риму и Хагу за злочиначко удруживање против кршења основа међународнога права, рушења принципаУједињених нација и против мира и темеља на којима почива цивилизација и човечанство.
      Шта чекају наши правници за међународно кривично право? Нека сад наши правници бележите њихов говор мржње, записују подстрекаче, планере,  наредбодавце и извршитеље злочина, нека утврђују њихову идејну, командну и извршну одговорност. Нека то чините одмах, пре него што злочинац не тужи жртву.
      Оптужите их за стварање Велике Албаније, као што  су они нас оптужили за стварање Велике Србије.
     Спречимо злочинце да не почине злочин. Тужимо их одмах, за умишљај, претњу, планирање и очигледну намеру  да почине планирани злочин над Србијом и међународним правом и поретком.
     С пуним правом испишимо на оптужнивци њихова имена: Џорџ Буш, Џорџ Браун, Жак Жирак и Николас Саркози, Ангела Меркел. Ту су и наши већ познати стари злотвори Хавијер Солана и Нарти Ахтисари. Не заборавимо ни једно име из удружене међународне злочиначке дружине.
     Нека знају  да ће бити тужени и да ће одговарати за свој злочин, да ће бити суђени и осуђени.