ZAŠTO!?

Vladika Nikolaj Velimirović me je uvek oduševljavao svojim besedama koje sam, malo po malo, čitao, proučavao i sakupljao. Zasto? Zato što je jedan od retkih Srba kojima priznajem da je u pravu za svaku reč koju je izgovorio, jedini koji nikad nije podilazio svom narodu, već uvek, kao nožem, oštricom jezika svoga sekao sve ono što je loše a uzdizao ono što je dobro. On kaže:
"Ne može niko biti dobar Srbin, a da, pre svega, nije dobar čovek.
Dobar Srbin si ako imaš slatku dušu kralja Vladimira, izdržljivost Nemanjinu, hristoljublje Savino, revnovanje Milutinivo, krotost Dečanskoga, smernost Uroševu, požrtvovanje Lazarevo, viteštvo Strahinjino, pravdoljublje Markovo, srce Jugovića majke, pouzdanje Milicino, blagost Jevrosiminu, milost Kosovke devojke, trpeljivost porobljenog srpskog roblja, vidovitost slepih guslara, mudrost srpskih sveštenika i kaluđera, stidljivost narodnih devojaka, nadahnuće narodnih pevaća, darovitost narodnih zanatlija, otmenost narodnih tkalja i vezilja, jasnoću narodnih poslovičara, odmerenost i umerenost srpskih seljaka, sjaj Krsne Slave svih krštenih Srba.
Vaistinu i osnova i podloga svemu nabrojanom jeste vera Hristova. Ako ti nemaš u sebi nijednu od pobrojanih vrlina slavnih ti predaka a ipak se nazivaš Srbinom, onda si samo jedna čuvena firma na praznom dućanu. A to, mislim, ne želimo ni ja tebi ni ti sebi. Reći nekome: budi dobar Srbin a vera je sporedno, isto je što i reći jednoj ovci: budi ti ugojena a paša je sporedna.
Ne može niko biti dobar Srbin, a da, pre svega, nije dobar čovek. U svetu, pak, niti je bilo niti ima kakve sile, koja može čoveka učiniti savršeno dobrim, osim sile vere Hristove. Nemoj, dakle, zeleti srpstvo bez sadržine. Ne bio ti čovek bez pameti putovođa, ni Srbin bez vere ortak.
To ti želim i pozdravljam. "
Zašto ovo nije večni cilj kome bi svaki Srbin trebalo da stremi?
Zašto oko sebe i dalje vidim "školu bez vere, politiku bez poštenja, vojsku bez rodoljublja, državu bez Božjeg blagoslova"?
Zašto u svetu jedinica za mržnju mora biti baš 1 Srbin?
Zašto me carinici svuda gledaju popreko i pretresaju tri puta duže?
Zašto živim u zemlji "dva čoveka, tri mišljenja"?
Zašto je u prirodno obdarenom narodu jedini uspešan proizvod sport?
Zašto i to, jedino što vredi, mi ovde pravimo a spolja mu lepe etiketu? Šta smo mi, kineski televizori sa nalepnicom Philips?
Zašto je jedina mrlja koju sam video u bečkom metrou bila grafit "Belgrade Boys"?
Zašto smo narod koji se, kad mu nešto ne ide od ruke, prvo dohvata Majke pa Boga, u najpogrdnijem smislu?
Zašto na pitanje "kako si?" uvek dobijam odgovor " Nikako! - Nikad gore! - Ništa me ne pitaj? - Niti živim, niti mrem…"
Zašto mi bivši stari prijatelji, koje sretnem posle dugo vremena, uvek kažu '' Nešto si mi žut, burazeru. Zove ilovača, a?''
Zašto smo narod koji jedva čeka da mu crkne komšija… ili bar njegova krava?
Zašto uvek koristimo tuđe valute za izražavanje vrednosti nečega svoga?
Zašto godinu dana nakon uvođenja eura računamo koliko je nešto u markama?
Zašto čeznemo za Velikom Srbijom? Zar nije bolja mala, poslednja oaza mira na svetu?
Zašto se kunemo u Kosovsku bitku koja je bila pre 600 godina i koju smo i tada junački izgubili?
Zašto bežimo sa svojih ognjišta?
Zašto je opis prosečnog srpskog inžinjera "završio fakultet za 3 godine, sa ocenom 9, oženjen bez dece i posla"?
Zašto izvozimo doktore nauka a uvozimo Kineze?
Zašto zviždimo himni?
Zašto ne znam kako mi se zove država?
Zašto svaku bolest lečimo ili domaćom ljutom ili benesedim (kako vidim mlađi i oba znaju da uzmu, za svaki
slučaj)?
Zašto svi misle da bi bili najbolji predsednici?
Zašto svi misle da su bolji od fudbalskog selektora?
Zašto rođenu đerku zovemo "sine"?
Zašto od direktora raznih DelBoy, Papak i sličnih trejdova na pitanje "Da li želite sajt na Internetu?" dobijam odgovor "Šta ce meni reklama u Americi?"
Zašto se u mojoj zemlji krsna slava slavi u MC Donalds-u?
Zašto kad god dođem u Dom zdravlja naiđem na pauzu?
Zašto kako koji predsednik završi mandat tako dobija holadnsku vizu?
Zašto moj profesor ne može da kupi nove cipele, a moj komšija "bizmismen" menja kola ko čarape?
Zašto jedino mom, polupismenom, narodu još uvek titluju strane filmove?
Zašto Srbin ne sme da bude nacionalista? Zar to nije samo čovek koji svoj narod voli više nego druge narode, ne mržeci pritom nikoga?
Zašto uopšte moram da postavljam sva ova pitanja?
Srbin sam. I pravoslavac po izjašnjavanju, ali ne i po znanju. Jer, krhko je ljudsko znanje kada je vera u pitanju. Verujem u nešto a ne znam šta je to. I nisam jedini. Od postanka sveta ljudi su verovali u ''nešto'', a onda je došao On i pokazao im ko su i kako da žive i pozvao ih da ga slede. Onima koji su se odazvali obećao je Carstvo Nebesko i podario im Knjigu u kojoj su sve istine. Ali, malo je onih koji su je pročitali a jos manje ih je po njoj živelo.
Stvoreni smo isti kao On, ali nismo znali šta je to sto jesmo. Morali smo proći kroz Znanje, simbolično sa drveta uzeti plod, kako bismo spoznali šta je Dobro, a šta Zlo. I tako je počelo. Ljudi su stali da ubijaju jedni druge, da greše na sve moguće načine, ali je On bio strpljiv više nego što bi iko mogao biti, jer sve je to deo "škole". I mnogi je još nisu završili, a i oni koji jesu, ništa u njoj nisu naučili…
Nekad sam govorio da nije važno da li se taj neko zove Buda, Muhamed ili Isus, važno je da postoji… i u to me ubeđuju… čitam, saznajem… razmišljam… zaključujem:
Pogrešno je mešati Muhameda, Budu i Hrista. Muhamed je bio samo prorok, Buda je bio čovek koji je dospeo do oblaka, ali se nikada iznad njih nije popeo, nego se zadovoljio samo pogledom odozgo. Jedino je Hristos Bog, jer je pobedio smrt. On je i Bogočovek, jer se spustio na nivo čoveka da bi ga spasao od zla koje čini.
Svi greše… i on je morao… ali nije… i sad opet… čitam, saznajem… razmišljam… zaključujem:
On je bezgrešan. Jevreji su tražili njegov greh, ali nisu našli, pa su Ga se uplašili i razapeli Ga. U korenu svakog ljudskog zla leži strah. Strah što nešto jeste ili što nije onako kako bismo želeli. Ratovi se vode iz straha, a On to dopušta jer je ljudima ostavio slobodnu volju. Ali mora li toliko nevinih ljudi da bude kažnjeno?… Opet… čitam, saznajem… razmišljam… zaključujem:
Dolazimo do onoga što je ključno. Ako sve vreme imaš u vidu činjenicu Njegove Volje ili Dopuštenja, shvatićeš ovo…
Svi mi grešimo. A On je onaj koji određuje kaznu. Koliko je, recimo, izvršeno abortusa? Za to, i po mojoj pravdi sledi kazna. A Bog? On nije tu decu "pobio", nego ih je sklonio sa strane dok njihove majke ne nauče lekciju. To je Njegova Volja. Po Njegovom Dopuštenju lekarima i ostalom osoblju je dozvoljeno da izvrše ono što njihova ljudska volja hoće. I zato će snositi posledice. Ni jedna, uslovno rečeno ljudskim rečima, "kazna", nije slučajna. U Njegovim očima, sve se zna i meri. I to bez greške. Ono što On zna mi možemo samo da pretpostavimo. Njegov sud je ispravan i konačan.
Navešću jednu pravoslavnu Istinu recima Ave Justina:
"Kroz veru, molitvu i smernost čovek kazuje sebe Bogu; kroz ljubav - Bog kazuje sebe čoveku.
Kroz veru, molitvu i smernost čovek predaje sebe Bogu; kroz ljubav - Bog predaje sebe čoveku.
Kroz veru, molitvu i smernost čovek veruje u Boga; kroz ljubav - Bog veruje u čoveka.
Kroz veru, molitvu i smernost čovek prima Boga; kroz ljubav - prima čoveka.
Ljubav je Božji odgovor na čovekovu veru, molitvu i smernost.
U odnosu prema Bogu: čovek je vera, molitva i smernost;
u odnosu prema čoveku: Bog je ljubav, milost i žalostivost.
Čovek može biti tvorac vere, ali nikada ljubavi.
Bog je jedini tvorac ljubavi.
Vera je podvig, ljubav je dar."
Koliko ih ozbiljno shvatimo, toliko ćemo brže i sigurnije krenuti ka svetlosti na kraju ovog našeg dugog tunela. Nikad nije kasno. Primer za to je najveći Apostol, koji je gonio dok nije saznao šta goni, a onda je bio najvatreniji objavljivač Istine.