UZDAHOM ZA TE RASPORILA BIH NEBO

Za tvoj vragolasti pogled

kupila bih ti i stotinu klikera,

i zvezdanu prašinu da ulepšaš

platna po kojima bojiš tvoje dane

i jednu školjku od bisera

da te čuva dok ploviš morima života.

Dečače moj, moja zvezdo vodiljo,

krvi junačka…

Kako su si ti samo nejake ručice da zagrabiš

malo lepote: sreća je daleko…

Da proleće je večno brala bih za tebe nejzrelije trešnje

dušu ti hranila pesmom slavuja,

vini se u nebo galebe moj, preleti sve tuge,

za gromki osmeh tvoj odrekla bih se vida

tvoj osmeh najlepši cvet u vrtu.

Ne daj se lošim danima nado moja,

cvetu moj pokošeni u igri anđela

suzo moja neisplakana,

za tebe bi i dušu đavolu dala

samo tebe da mi ne otruju

mrvice moja zlatna.

Sudbini bih dušu uzela, junače moj

uzdahom za te rasporila bi nebo

sad znaš: nisu sva detinjstva bezbrižna, bajke su bajke

sedi mi u krilo pahuljo moja bela,

čekaćemo zajedno, mora doći zima.

Dečače moj…