RASTANAK BEZ SUZA

rastajali smo
i kada je kišilo
i sunce grejalo
dok se proleće budilo
i kada je sneg vejao

mnogo dana, godina
i godišnjih doba svedoci su naših rastanaka
nebrojane tuge nosimo u sebi
čekajući
da se desi čudo u koje verujemo
i molimo se za dan ponovnog susreta
verujući i u bolje sutra
da pripadamo ja tebi i ti meni

pamtimo sve…
one izgovorene reči
pamtimo
ponavljamo ih pri svakom rastanku
opet ostajemo sami
odlaziš,
ostaješ,
cekam te i ja tebe
opet neki drugi dani

sretali bi se na istim mestima
gde smo se i rastajali
mrzeći ga pri odlasku
i uvek mu se vraćali
kao da se nismo ni pomerali s mesta
kao da je vreme stajalo i čekalo nas

i sad još uvek
bez pravila rastajemo se na istom mestu
bez pravila, ali sve je isto
rastajemo se danju, noću, i u podne
ja odlazim, ti ostaješ
želje su ostale
da se sretnemo što pre
i zagrlimo onako - kako samo mi to znamo
što pre
da se dogodi čudo i,
ostanemo skupa jednom - zauvek

ostali smo isti
čežnjom povređujemo neizlečivu ranu
rastanci nebrojeni i sve ih više ima
i one tuge sve su teže
ništa se promenilo nije
samo jos jedna godina više u nizu

pre nego sve se desi i prođe
pre nego postanemo deo nečijih snova
dok smo još ovako ispunjeni ljubavlju
i umemo da praštamo
u ime svih naših rastanaka

i želja
izgovorenih i prećutanih
rastanimo se
ako ne zbog nas
onda bar zbog godina koje dolaze
rastanimo se
ti budi samo moja prošlost
a ja tvoja
da se više nikad ne rastanemo.