Ostaviću te u onoj ulici

Kojom smo prolazili danima

Onako zagrljeni…

Spakovaću ti sve naše nade i želje

I kad ti otežaju

Ostavi ih ispred nekog tuđeg praga

Preko kojeg ćeš preći i otići u neke lepše dane

A ja žaliti neću

Sačuvaću sećanja i nešujno ti poželeti

Svu ljubav ovog sveta na tvome putu

Spakovaću ti još hleba i soli, neka se nađe

Tako se ispraćaju oni koji polaze put života

Ni korak više neću da te pratim

Ne gubi tvoje dane

I kad kreneš stavi ružu za rever

Tako se to čini u svečanim trenucima

Ni ove kiše izdajice neka ti ne stoje na putu

Znaš da moraš poći

I šta još čekati?

Sačuvaću sve što je tvoje

Sećanja ostavi meni, nemoj ih poneti

Znam ja koliko umeju biti teška

Da ne zastaneš…