PRE KRAJA

 

tamo gde me ima a neće me biti
samo zatvori oči: videćeš i svatove koji me odvode
bela haljina, ja samo korak od tebe
i venac u kosi tvojom rukom ispleten od crvenih ruža nezaborava,
htenja i izgubljenih nada...
ogrlica biserna rasuće se pred tvojim nogama
ponaosob nećeš prepoznati koja je iz koje školjke izvađena
neće biti ni bitno i onako je sve negde iza nas a mi iza budućih dana,
nismo stigli...
prestrašena od dubine hladnoće pogleda...
nikada više neću tonuti u najlepše plavetnilo tvog oka
jer kad prekoračiš okeane nema više straha šta će se naći pod nogama: znaš da možeš i beskraj preskočiti
prestani da sanjaš, i čarolija prestaje...
uzburkalo se more i ne ispisuje više šta će biti...
primakni se uz mene, zakloni me od vetra
miluj me rečima dok me ima...