NA KRAJU PUTA

(Tanji Prokopljević, za Setu i lepotu njenih očiju)

Na karaju puta

Tamo gde misao puca i vene

I tamo gde berači zvezda

Umiru bez sna i nade

S’jala je jutarnja zvezda.

Da li je to put za Vitlejem

Ili ovde otpočinje novi život

Snova i nada,

Reci mi, o reci

Zvezdo Vitlejemska,

I da li po nebu iznad Vitlejema

Još uvek lutaju berači zvezda?

Na kraju puta,

Umoran od maštanja i uspomena,

Sjedinjem s kamenom radi odmora.

Nasuprot meni sen žene

I berači zvezda

Kao jedno.

Na kraju puta za Vitlejem

Tuguje skupljač zvezda,

Nasuprot njega sen žene

drži u rukama jutarnju zvezdu

i šap’će o ljubavi.

Nepoznata ženo,

Sudbino, Pesmo, šta si?

Ne otvaraj oči dok sanjaš,

Ukrašće ti zvezde i ljubav,

A ja ću ostati sam

Na kraju puta.