ODLAZAK

Reče mi danas duša tela moga
da sunce spakujem u nedra
i otisnem se negde daleko
gde se može roditi kuća
što se u oblacima kupa.

I spakovah sunce u nedra.
A pogledah samo još jednom
oko sebe, kako gramzivi oblače
zlatne uniforme tuđe duše
i besno međusobno keze zube.

U nedrima im travka suva
s zmijskim telom obmotana
u grudima glas kameleona
često nežnošću nabrekao,
oči im lažno uplakane.

I spakovah sunce u nedra.
A pogledah samo još jednom
oko sebe, kako gramzivi oblače
zlatne uniforme tuđe duše
i besno međusobno keze zube.

SLIKAREV PUT

Na platnu prozračnom i čvrstom
Slikar je kičicom ispisao
stihove vremena.

Iz oka mu se poput rose
izlila kap
sve do vrha usana,
i bora se jedna zarila
na čelo
što se znojem umiva.

On tako spustio je još jednu iglu
u večni prostor vremena,
kamen i šumu bojama ozario
i kroz biće svoje nadahnuo
da se na platnu ponovo rode
sa krikom ljubavi, a za buduća pokolenja.

DUŠOBRADI

Njemu je kosa rosna,
lice nežno belo,
oči duginih boja
a osmeh umetnost.

Dok hoda nadu nam budi,
zemlju opčinjava
i ptice na nebu sludi,
oblak ga obavija.

Priča o spasu zemlje
ustima rumenim.
Koža mu sva nežna
i dečije mirisna.

Al' kako vreme odmiče
i duša se prikazuje
on nas tamnim prstima
sve guši i opseda.