NEŠTO

Uvek smo nešto

najčešće ono

što ispunjava prostor

u vreme naše odsutnosti.

Nešto je uvek mi.

Najčešće onda

kada je prostor

ispunjen našim prisustvima.

Nikada nismo ništa,

ni u trenu

potpunog zaborava.

Znamo da uvek postoji nešto

što se ponekad seća nas,

kao što nešto zna da uvek

postojimo mi

koji ga se ponekad sećamo.