ДУШАН ОПАЧИЋ
ПОЕЗИЈА
Tишина
Молитва
Косовски божури
У хотелској...
Тенутак...
Остала...
Била...
Увек...
Бити...
Загледан...
Још...
Касно...
Човек...
* * *
Не узимајући...
Жена...

КАСНО је, сигурно си легла
Као перо лагано млечним путем лебдиш
Зурим у тебе, непомично
Да те не пробудим
И море не узнемирим
Те пучине простране од твојих тајни
Стапам се лагано у бескрајни мир
Док месечев сјај са небеса
Милује сенке које плешу