ISTINA

ljudi koji me lično poznaju

tvrde da sam ja jedan

jako povučen, nedruželjubiv,

zastrašen, prilično

gorak čovek.

dok

ljudi koji me lično ne

poznaju nego

utiske o meni

stiču preko čitanja,

kažu da dolaze do jednog

drugačijeg zaključka: “ti si jedna

jako zabavna, elokventna,

društvena, duhovita,

šarmantna persona…"

a tu ponekad možemo naići

i na slobodnije ocene"

“oženi me!”, “ti si moj

idol!", "jebi se u

dupe!" itd.

međutim

pošto ja ovde ipak od svih vas najbolje znam

ko sam i šta sam,

uvek ću pre poverovati

izjavama prvih: opisuju me na tačniji

način.

ali:

zar ne bi bilo lepo, pomislim

ponekad, da

si zaista

isti onakav

kakvim te

ljudi koji te lično ne poznaju,

vide?

zar ne bi bilo lepo

pobeći iz lavljeg

zagrljaja? Ici u bioskop? Maštati o

porodici? Kovati velike

snove?

zar ne bi bilo lepo

mrsiti muda na

Mesecu?

o, da, bilo bi…

ali, onda pomisliš,

šta će se

u tom slučaju

dogoditi sa

ovim pesmama?

i

da li ćeš ih

i dalje

u istom tempu

moći izbacivati na

tržište?

stoga je

možda i bolje

što

sam

ovakav.