SILNA DAMA

zamisli:

sediš u nekoj prašnjavoj, loše osvetljenoj jazbini,

umoran, sjeban,

besmislen, u čarapama

koje svaki čas grickaju

miševi,

dakle, samo sediš, mušice i moljci te

nadleću – a onda čuješ kako neko

kašljuca, pa zatim kuca

na vrata.

"ko je?…", upitaš radoznalo. ustaneš,

odeš do ulaznih varata, viriš kroz

špijunku.

"ja sam…"

“šta želiš?…”

“možda da navučem prokletu

prehladu stojeći pred

ovim prokletim vratima…"

“dobro, dobro, uđi…”, kažes.

otvoriš vrata.

ona zatim uđe. I iispuni

prostor pticama a tvoje srce

muzikom

kakvu zemaljske uši

možda nikad

nisu

čule.