UMESTO USPOMENE NA ALISU

nedavno sam

sređujući moj haotični pisaći sto

slučajno u fioci otkrio i nekoliko

Alisinih pisama (Alisa i ja

furali smo u periodu mart - jun

1996.)

u sam sadržaj tih pisama

ne bih previše da

ulazim; dovoljno je

reći da bi pri

kraju svakog od njih uvek

usledila bar po jedna sitna

nesuglasica, često prožeta Alisinim lucidnim

zapažanjima, tipa: “ono što jasno primećujem

kod tebe, to je ta tvoja velika

opreznost i nefleksibilnost

i tvoj strah

od uvodjenja neophodnih

poboljšanja u naš odnos…"

a ta

neophodna poboljšanja

obuhvatila bi širok skup

izmena, kao, recimo: obustaviti unošenje

alkohola, položiti

vozački, upoznati Alisine

roditelje, češće davati

izjave ljubavne vrste. zatim:

izlasci po kafićima i diskotekama, držanje za

ruke, karmini, parfemi, lak za nokte i

slične

sitne pažnje.

očito je želela da od

mene načini

čoveka za primer:”to je

ono što je neophodno učiniti

da bi naša veza

konačno zablistala u punom sjaju…”

ali od peska, bejbi,

ti ne možeš

izvajati

cvet.

način

na koji smo se kasnije

razišli

ne zaslužuje prelaznu ocenu i

ostavlja čoveku

gorak ukus u

ustima.

uspeo sam da iz fioke

istrkeljišem možda pet ili šest ovakvih

pisama.

iznova sam ih prelistao

a zatim ih

bacio

umesto da ih

zadržim kao uspomenu.