Sama,
setna,
gledala sam u nebo
na kojem se stidljivo,
lagano,
iza dalekih, snenih planina
rađalo sunce.
Čekala
sam strpljivo
da narandžasti zraci
koji su doticali nebo
nežno,
poput tvojih prstiju,
nacrtaju osmeh tvoj.
Tražila
sam tvoje lice,
pogled,
toplinu tvojih očiju
u malenom oblačku
koji je, sam,
vedro plovio nebom.
Talasi
su smireno,
ritmično
po pesku šarali;
svaki je za sobom ostavljao
novu crtu,
novu nijansu tebe.
U
svakom čulnom dodiru mora
po bedrima
i golim grudima
osetila sam te,
tvoje ruke meke,
i vreo dah.
Sunce
na mom željnom telu,
pesak u koji uranjam,
milovanje vetra,
toplog,
i penušavi talasi,
sve se stopilo u tvoj lik.
Obmotana
u plašt nežnosti
i strasti
pravim most
između vatre i vode.
Telom gradim luk
čelični, ojačan tobom.
Nečujno
za tobom
vrišti svaki nerv;
svakim čulom te osećam
i želim -
dokle ću te tražiti
u zagrljaju zraka i pene?