RITAM

Pitanja!
Toliko pitanja pluta,
lebdi
u mutnim dubinama moje svesti.

Ne čujem ih.
žmurim
da ih ne vidim.
Ali ne stoga što ih ne želim sresti –

Osećam ih dobro,
isuviše.
Peku me, prže,
vrisak njihov dobuje i daje mi ritam.

I živim tako,
a metronom moj
otkucava
sve što ne želim jasno da pitam.

Pitanja plava,
žuta,
siva i crna
boje viču, pevaju, guraju se i tuku

Komešaju se,
plivaju,.
A onda ponekad,
skrase se i ćute – u neobičnom muku

Čudno se osećam!
Pusto,
malo tužno,
taj ritam me već dugo, verno, napred tera.

No ne ćute dugo,
pitanja moja.
I opet sam
mače nežno, sa duhom divljeg pantera.