OPROSTI MI SVE DANE NAŠE

Oprosti mi sve dane naše, sve pale nade, sve stare dane,
rane me peku, suze mi teku, puste - niz reku, čekam
kraj filma… daj signal pa da krenem - sada blenem
kao u šarena vrata tele, zbunjen skroz na skroz,
budan po celu noć, suza - udaram se po čelu i
pitam se kuda - sit sam ćutanja, ne mogu
reći da sam lud, kad nemam kud suprostavim se
samom sebi… damo sedi, doneću ti sve na mesto…
poneću ti sve na presto… donekle mislim na tebe često,
i ako znam da ne bih smeo… mislio sam da sam prest'o,
al' ne drži me mesto i nema granica… crna brojanica
odbrojava dane… čekam da svane i ljudi prava
lica pokažu, dokažu koliko vrede… toliko krede
trošim al' lošiji ne mogu da budem… da sude mi lažno
pa i opet zadovoljan biću… samo da sahranim sreću,
samo da nahranim decu koja obleću oko mene i eto
me kod tebe opet - samo kao i po ko zna koji put
povređen... jadan pun srama… sitan pun stida...
pitam se šta imam al' znam da nemam ništa…
ova priča ima krajeva trista, ja samo želim da ti
meni blistaš kao kristal... i da ti sudbina bude čista
kao modna pista…