gazim sneg dubok...
ledeni dah ispisuje ime tvoje...
slušam vetar kako te zove umesto mene...
gledam oblake kako
mi pokazuju put ka tebi...
zar je to put ka sreći?
zar preko ledenih bregova preći moram,
da konačno padnem u zagrljaj tvoj?
zar svojih hirova i svog ponosa
moram da se odreknem da bi konačno
mogla biti moja?
koliko još linija da ispišem..
koliko još noći da te želim..
koliko još suza da prolijem,
koliko dana neveselih?
podigni taj veo...
nije ti došlo vreme da nosiš ga...
potrči ka meni...
želim da pokrijem te poljupcima...
zar je tvoj veo sneg po kojem hodam?
zar je tako dubok i čist...
borim se da isplivam dok za rub se držim..
a vetar sve glasniji je...
zove te i zove te da staneš...
zove te da se okreneš i pohitaš k meni...
da padneš u naručje moje...
....
......
.......
otvaram oči... skazaljke sata su se poklopile...
znam na mene da misliš...
dok spavaš na njegovim grudima...
ostani zauvek jedina...