AKORD IZ NABUKA

Iz pehara rdjavog
ispijenog vina,
zardjalog kao jadna
zavetrina
pod kojom se odričemo
na prvu iskru
bajatog osmeha;
Razapinje se naše jedro
kao nekadašnja
Jevrejska kletva

Platili smo svaki vrisak
i ubistvo,
podsmeh ubogih i golih;
Pa zar nismo
akord iz Nabuka
Nadoltarni zizak
i sazveždje muka

Poradja se nova bol,
pilili se praznih ruku
još mi sebe nismo sreli;
Samo klekni ,
srdžbu, flegmu,
krv što vreli
raskomadaj
na činove
pa poljubi Zemlju majku
poljubi je u sinove
i zanesi novo seme

pod žižak oltara.