ŽAOKA

Kuda,

pitaš me kuda,

otići ću jednom.

Znaš li

Visoko.

Nisko.

Pod vodu.

Gde me krvnici umrtvljenih

želja paterna neće pronaći.

Sloboda.

Nije fraza kažem ti.

Znam.

Video. Osetio.

Sada umirem.

Ali znam.

Bilo je.

U tragu potrganih

toplih večeri.

U trzaju dragih popodneva

punih pažljive izmaglice.

bez sentimentalnosti

ili patetike.

Ledeno sunce u

odrazu prijateljskog bespuća.

Tragovi divljih svinja.

I zimsko nebo.

Kaži mi da nije.

A samo ti moje

živo meso

vrišti, urla da jeste.

Istok da je kolektivna tamnica,

Zapad, da su uredne samice.

I zato mi ne pričaj

o beskrajnim mogućnostima

za lično usavršavanje.

Streljanje ili vešanje,

izbor je to za

one sa istančanim ukusom

u pogledu patnje.

A u meni.

Ono što škorpion u krugu

vatre

oseća

pre nego

sebi

zarije žaoku.

Samouništenje kao nepristajanje.

To je.

Tu je.

Tamo je.