COOL

Živim u jednom potkrovlju,

zbog toga me letnje vrućine

izrazito pogađaju.

Nemam klima uređaj,

nikada ga

neću ni imati.

I zato, ponekad,

kad su u pitanju izrazito topli dani

svratim u dobro rashlađenu samposlugu

za japije.

Kupim par stvari,

unutra je tako cool.

Muvam se okolo, gledam,

mlade uspešne gospođice.

Njihova lica su tako stisnuta,

one se bore,

one su na putu,

gledam sa strane,

šarene police, mnoštvo

upakovanih proizvoda,

pakovanja od 50 grama salame,

Skupi sokovi za koje kažu

da donose istinsko zdravlje

i vitamine,

sir sa ananasom.

Vrtim se tako, nesvesno se gubim,

između velikih frižidera,

šarene kutije sa sladoledom,

vesela duga umjetnih boja,

raj.

Velika šarena gomila necega

razbija sposobnost koncentracije,

i ja tonem,

obamrvši.

Ne postoji ništa,

pogledom prelazim preko

rafova

kao da nikada u životu nisam

video samoposlugu.

I već se moze predvideti taj trenutak,

budno oko neumornih kamera:

odnekud izlazi radnik obezbeđenja,

u svetlo plavom,

on kao slučajno prolazi pored mene,

on misli da ja ovde kradem.

Ne gospodine,

ja nisam ni lopov ni narkoman,

ovde je tako prijatno,

vi imate uglađenu klijentelu,

imate klima uređaje,

ja sam samo malo izgubljen.

Izlazim sa konzervom

bezalkoholnog piva,

pravo pivo bi me

ošamutilo na ovoj vrućini,

mozak mi je preosetljiv,

ne mogu da se naprežem.

Potpuno izgubljen,

pokušavam da pronađem svoj

bicikl,

ko zna gde sam ga ostavio,

možda je ukraden,

ali bicikl nije ukraden,

bicikl je vezan lancem,

mojim lancem,

mojim ključem,

samo ključeva nema,

tražim ključeve.

Trenutak

postaje potpuno apsurdan,

stojim

sa konzervom u ruci,

lenjo pretražujem džepove

oko mene ljudi bezglavo jure,

oni očigledno imaju neka posla,

ja nemam nikakva posla,

čak ni kofere od prošlog

letovanja

još nisam raspakovao.

Da mi je samo znati kuda sam zapravo pošao.

Polako vozim,

ali ne prema kući,

pažnju mi privlače

mačke lutalice,

prolaznici, biciklisti,

nebo je samo plavo,

i ja odabiram pravac bez cilja,

odlazim neznano kuda,

dižem polako glavu,

gore, nedostižno visoko,

slobodno teku oblaci.