SAMOĆA

Tog jutra, kroz pokisao prozor,

Gledale su tvoje uplakane oči,

Tražeći nadu za ponovni život.

Unutar srca tragala si za odgovorom,

Na pitanje koje te celog života muči,

Hoćeš li umreti sama?

Stigla te je starost,

Dani su ti odbrojani,

Bolest je učinila svoje.

Čekaš me, nadaš se da ću doći,

Obećanje moje ti je važno,

One noći kroz gorke suze dato.

Ljubav tvoja svakim trenom raste,

Iako nežna da sam davno otišao,

I da te tamo, negde daleko do večnosti čekam.

Dan je polako prolazio,

A uskoro će i sunce zaći,

A ti ćeš sa njim poći.

Na večni počinak ćeš doći,

I tu kraj mene,

Kroz mnoge živote proći.