BORIS NAD
BIOGRAFIJA

Boris Nad, rođen u Vinkovcima, Slavonija, 1966. godine. Studirao u Zagrebu i Beogradu, diplomirao na Beogradskom univerzitetu. Od 1994. godine objavljuje eseje i članke u domaćoj periodici (Pravda, Ekonomika, Javnost, Država, Pogledi). Prozu, poeziju i eseje objavljivao u Književnoj reči, Zbilji, Sveskama, Savremeniku, Književnim novinama, Srpskom listu, EVROPI nacija, UNUS MUNDUSU, Tragu, Zenitu, Letopisu Matice srpske i Politici.
Bio je član redakcije Književne reči i redakcije Zenita. Časopis UNUS MUNDUS (br. 23-25, Niš, Niški kulturni centar, april 2007) štampao je tematski blok sastavljen od tekstova autora pod naslovom Nova Itaka (Kraj noći).
Do sada je objavio sledeća dela:
1. Vreme imperija (Beograd, „Rivel Ko”, 2002), izbor (geo)političkih ogleda;
2. Gozba pobednika (Beograd, „Žagor”, 2005), kratki roman s epsko-fantastičnim sižeom;
3. Nova Itaka, (Niš, UNUS MUNDUS – Niški kulturni centar, 2007), izbor eseja, pesama, priča i kratkih proza;
4. Ideja centra 1 (Otkrivanje Hiperboreje), (Niš, UNUS MUNDUS, br. 29 – Niški kulturni centar, 2008);
5. Nemi bogovi, (Beograd, „Žagor”, 2008.), kratke proze;
6. Ideja centra 2 (Između Raja i Pakla), (Niš, UNUS MUNDUS, br. 31 – Niški kulturni centar, 2008).

Proze iz knjige „Nemi bogovi“, Beograd, Žagor, 2008.

RADOVI
Jedan san
istok
Carstvo senki
Patuljci i divovi
Leteći gradovi i ognjene strele
Zemljotres koji je označio smak sveta
Nasleđe Atlantide
 
* * *
Argonauti
Paris
Ahil
Bojno polje
Različiti putevi
Mlada noć
Fragmenti
 
Povratak mita
Zaborav i govor bića

ARGONAUTI

Uzvišeni konkvistadori,
Krcate lađe
Koje prati pesma čvorka.

Zora nad morem
Još uvek je mutna,
Biće drukčije kad brodovi
Pristanu uz kamene obale.

Prebroditi zeleno more
Može onaj ko poznaje zvezde.

Ali ćutljive zvezde
Ne prate lađe,
Vetar ne napinje jedra.
Nijedno predskazanje nije bilo povoljno.

Zemlja koju su upravo ostavili za sobom
Bila je darežljivija
Od one devičanske i puste
Na koju će
Jednog dana stupiti.

Pesma koju osluškuju u noći
Ne potiče od sirena.
To je pesma mrtvih
Koje ribari prevoze na svojim lađama,
Do samih Ostrva
Blaženstva.

Istorija je zaborav,
Ruke su od gvožđa,
Vreme bezimena plima
Koja pomračuje i nebo i zvezde.