ЗЕМЉА, ЧОВЕК

 

Тешка земљица

Црна лепотица

Пала преко окица

Преко белога лица

 

Мајка нариче

У последње вече без свирача

И гитара

Милином се ноћ спустила

У преваре

Да обасја телесни пораз

Земаљског скитача

 

Без главе кренуо

Нон-стоп се враћа из круга

У круг

И чим мину

Седе до мајке његов

Најбољи друг

Лупа у прсима празнину

 

Док је Ахилеј

Црни пепео себи посипао

На главу

Легла сам до гроба

На траву

Да јој ослушнем

Срце