ДРУГА ТАЧКА

 

 

У нетакнута сванућа

Змајевима причам

О свом животу

Озарена тугом

И врапчијим пролећним сном

 

На све што у мислима пролази

Кидишу разјарени пси

Из мојих речи пада гнев

Да обележи дно

 

У скупљеној прашини

Препознајем своју судбину

Терет садашњости

 

Варјачом подупирем небо

Да не падне на мене

И крећем ка другој

Светлијој тачки