| Radosnica | |
| Matej. 5.44 | |
| Bogorodici trojeručici | |
| AstrolAgija | |
| Pandori | |
| U mojim godinama | |
| Iz šupljeg u prazno | |
| Iz šupljeg u prazno 2 | |
| Kusi mravi - drugi deo |
Seljak
je svoj na svome
srećan kad klasa žito
kad mu stasava dete
i drčni junac u štali...
A ja se nekad bus'o
da nije svrha ni to
u svet poš'o da tražim
kockicu koja fali.
Da
svetski čovek budem
i svoje vidike širim;
što više znanja stic'o
više od sebe bež'o,
i sada istinu shvatam
(s kojom se teško mirim):
da mi ključ koga tražim
pred samim nosom ležo.
Grad na mravinjak
liči
kupovna groznica hara
svečarski, nema zbora
sve šljašti i sve blista
svako kupuje, nosi
teku potoci para
sve je u Christmas tonu
a nigde, zapravo - Hrista!!!
Svak poklanja
- svak prima
(ispadne trampa čista)
i klinci se raduju silno
ni oni radi Hrista
koga to deca vole?
Naravno: Santa Kluza!
Čekaju da se niz odžak
sa punim vre·ama spuza.
Pabovi dupke
puni
u veče "Krismas Iv"*
žurke u punom jeku
sve pjano poput čepa
opšta gungula jedna
gde ne zna niko živ
ko je tu čiji partner
a ko se kome "šlepa"
Adrenalin proključa
dok se minuti krune
poljupci rafalno prašte
strasni se usklici čuju.
Još samo slavljenik fali
da u svećice dune
pa da se začuje pljesak
i "Happy birthday to you!!!"
…I niko živi
ne ferma
Zavetnu poruku jasnu
kakav se vatromet sprema
obesnoj ljudskoj sorti,
kad Hristos opet siđe
i mnoge sveće zgasnu,
ali, nekakve druge
ne one s dečjih torti…
(*) Za one koji
ne žive na zapadu:
Krismas iv (Christmas Eve) - Badnji Dan, New Year Eve je dan uoči Nove Godine,
isl.
Pratio sam ljude,
verno poput sene,
uhodio striktno, za vratove dis'o,
čuljio sam uši, zumirao žene,
sa lica im čito sakrivenu mis'o.
Revnosno sam
ljude pratio u stopu
nečujno i lako, ko pramičak dima,
sve to što nedeljom ispovede popu
ništa je spram onog što ja znam o njima.
Nema sile nešto
od mene da skriju
ni u samu mišju rupu da se sklone,
Šta rade, kud idu, šta jedu i piju
sa kime, da prostiš, rade stvari "one".
Ve·ito je budan
onaj koji špija,
prebacuje normu, u četiri smene,
kad uhodim nekog, više ne znam ni ja
da l' ja pratim njega, il' on prati mene.
Čudan fluid struji
među nama dvojma
sudbine se naše splele poput klupka,
razlika je samo što on nema pojma
ko je taj "prolaznik"*) što kraj njega cupka.
Što promakne
meni, čuje neki duvar,
pa to u moj tefter prosleđuje brzo,
no šta li to muti drug anđeo-čuvar,
ne čuh šta mu šapće (a baš se navrzo.)
Kad objekat stigne
u večna lovišta
I kada ga metnu na vagu nebesku,
tada ga, Svevišnji, ne zapitkuj ništa
no samo otvori uhodinu svesku,
batali nebeske
aršine i sonde,
sve o pojedincu lepo piše onde.
*) Nekada sam prolaznik, nekad poštar, piljar, taksista, sve zasvisno od situacije.
(Istina,
laki pramičak dima
kao sve robe, tarifu ima.)
Ovako,
dakle, stoje stvari:
Reč"istina" ženskog je roda,
pa, shodno tome, ništa ne mari
da joj se malo šminke doda.
Ne
grebi ispod kore duboko
duša je ljudska kvarljiva roba,
kad treba, žmurim na jedno oko,
za dobru cifru - mogu na oba.
Ne
čujem, ne vidim, nema da zucnem,
taj što me plaća zna šta čini,
kog upre prstom, ne da ga pljucnem,
nego sav pliva u mojoj slini.
Maglu
posej, a slavu žanji,
(mase su stada što slova pasu)
što god ti je buđelar tanji
to manje istine na tvome tasu.
Naraštaj
jedan kuka i peni
lamente cvili nad sudbom svojom,
pa sad razloge traži u meni
što sam ga farbo garavom bojom.
Eto
mu sada vajni principi
moje ga pero nasuvo brije,
dobro je znao gde škripi,
pa zašto podmazo nije?!
Mediji
krivi, ma, nije nego!
Što lepo nije na rudu lego??!
Godine hiljadu
devetsto tužne
iz Svetotroji·kog drevnog manastira
ukradoše duše gubave i kužne
štap Svetoga Save, srpskoga pastira.
Al' to ne u·inje
fanatik islama,
džihadlija, putar šerijatskih džada,
no izdanci našeg, vlastitoga srama
grki dokaz našeg duhovnoga pada.
Na tri mjesta
slome relikviju staru
da je lakše kriju i u prtljag stave,
i krčme na nekom stranome bazaru
za nekakve novce, klete i krvave.
Bogati primjerak
takozvanog krema
koji skuplja tuđe starine rijetke
htio bi da kupi to što jadan nema:
istoriju, dušu i dostojne pretke.
Uglađene puti
a s dušom hijene
od koje iznutra bazdi kao stjenjka,
misli da je samo pitanje cijene
kada se sa dušom mog naroda cjenjka.
Da prokljuvim,
životna mi želja
(upinjem se iz žila petnijeg)
zašto Mile po pruzi gabelja
k'o da nema posla pametnijeg.
Putanje mu prave
k'o pereci,
nagne plosku i zapali pljugu,
napojio volove na reci
pa forsira lajkova·ku prugu.
Čini svoje se·eruša
brlja,
jezik deblja, re·i s njega beže,
"K'o tarabu ovoliku skrlja
svud parmaci unedogled leže?!"
Viče Mile dok
osmice mota
na skretnice koje mu se keze:
"Molim lepo! Pjan se drži plota
plot polego, ali nema veze!!!"
"Blagi Bože,
šta li je sad ovo?!"
Levicom se prekrsti u času,
"K'o baskije(*) od železa skov'o
i k'o pesak pod parmake rasu???
PS
Ide Mile, i sa njim kolega
od zavisti puca poput dinje,
on s Miletom po šinama gega
a pesma mu ime ne pominje…
(*)Baskije - duga·ke letve koje služe kao osnova za tarabu, na njih se prikivaju parmaci…
Na moj rođendan
svake zime gospodnje
skupljo se vašar u selu
u školi, ili kod nje
ma kolko kod snijega
iskipi Božija zdjela
tu se skupljalo uvijek
brat bratu - deset sela.
Užičko i proskok(*)
Oj ha!!!
Usklici parali nebo
dok je ledeni sjever
igrače brijo na suvo,
Mitar sa Brnara
gudalom ćemane(*) grebo
dok mu najmlađi sin
napukli bubanj gruvo.
I, ko se na mom
mjestu
tad ne bi važan pravio?!
Značajan sam i šire
ne samo mami i tati!
Da li je iko tako
pompezno rođendan slavio
da se tolika raja
na njegov rođendan sjati?!
Ali, zakisnuh
jednom
kao razvršen plast
za čas prečicu nađoh
od dječjih snova do jave,
saznah da vašar nije
strogo meni u čast
nego mi rođendan pada
na praznik Svetoga Save!!!
Koliko sam se
noći
sa nesanicom rvo!
Od suza sav naduven
kao džibra(*) u kaci,
to bješe razo·arenje
i prizemljenje prvo,
kasnije stizala druga,
kao na pokretnoj traci…
Život zablude
veze
ko snaša milje za regal
od onog razočarenja
na duši ostala pjega…
…A Sveca što
se tiče
E, sad smo sasvim egal
džaba ti za me, nego
ne slave više ni njega…
(*) Proskok -
Crnogorsko oro, ono kad svi "kolaju" u krug, a momak i djevojka
u sredini poskakuju
(*) ·emane - tursko ime za violinu, posebno marke KLADIvari,
(*) Džibra-prevrele šljive, materijal za rakiju.
U mojim godinama
Pesnik se već svaki sviko na lovore
ili ga je reč ubila prejaka,
meni sole pamet, drže mi govore,
imam tretman jednog obi·nog gejaka
U mojim godinama
Dis bljuvotine skerlićke bolovo
(što ti kritičari ne uče ćutati?!)
Nikolaj već uveliko gutao olovo
kad već uvredu ne znao progutati
I Puškin rivala
gledo niz mušicu
pre nego ga ovaj olovom filova,
Branko uveliko bolovo sušicu
i pakovo se put Stražilova
U mojim godinama
Serjoža se drznuo da prepiša lunu
palicom čoveka crnog opauči,
Milutin galije carske po Solunu
nečujnom hodu hteo da nauči
U mojim godinama
No· skuplju vijeka Vladika zorio
Aleksa Eminu u Pretprazničko veče,
Valjevac se rovački u uvo pretvorio
šta će jedan ćoek krišom da mu reče,
Mika satirane
slavio čuperke
Majakovski oblaka svoga razgaćio…
U mojim godinama,
svi već behu zverke
a gde sam ja, Bože, godine straćio???
Za vražiji razboj
svuda dobre potke
zlo ponizi dobro, bekove nam prokle,
dok rimama vidam na duši bubotke
pogled nebu dižem, pitajući: Dokle?!
Odgovor je mukla
tišina što čujem
dok svet gnoji njivu za vražije ralo,
izvini, Pandora, prosto ne verujem
da sve ovo beše u kutiju stalo…
Kakav to ljude
mami glas
da diraju tajne šifre zvezdane,
trojica tražila ljudima spas
a ovi danas vuku u bezdane.
Krenula zvezda
čudnom putanjom
i tri mudraca za sobom vodi,
dođoše tako, idu·i za njom
do mesta gde se Spasitelj rodi.
Da ga, po Božjem
promislu datom
daruju tamjanom, smirnom i zlatom.
*
Kod živog Sunca, po tami hoda
danas taj ljudski, obesni rod,
mnogima prosto postalo moda
da malo čačkaju zvezdani kod.
*
Kada su alke duhovne labave
umesto Sunca, senka se slavi
il' radi para, ili tek zabave
svako se danas podznakom bavi.
*
Na tanan led lako navuče
sve odgovore več ima spremne
pa ti obe·a ·arobne ključe
riznica sre·e ovozemne.
*
Al da bi sazno kapije gde su
Sezama gde ti duša zaluta
treba da dobro odrešiš kesu
(poželjno neka strana valuta.)
*
Jer, zvezdočatci novih vremena
ne daju darove, ti daješ njima
zakažeš lepo, tu ti je cena
- danas i sre·a tarifu ima.
*
A ljudi ne znaju kako iznutra
on ti žaračem po duši džara
kad gata šta te sve ·eka sutra
u vezi posla, ljubavi, para.
*
Ne slutiš ni ti ni tvoj astrolog
u kakve ste se upleli vreže.
u čije gnezdo stavljate polog
i šta sve može da se izleže.
*
Po duši ostaje ugruvlje modro
kad s onim levim gloginje mlatiš
džaba ti što te vidovnjak odro
tek pravi račun ima da platiš…
Nekog su kučke
a nekog vučice
Dojile u svome toplom naručju,
A gde smo mi sad, Trojeručice
Dal sledimo prtinu pseću il' vučju?
*
Bejasmo vukovi, sad smo kerovi
što neke tu·e onjuše pragove
nekakva mra·na sila nam prerovi
puteve naše, stope i tragove.
*
Nešto nam dušu ko lešnik krca
Ko teg pritiska, no·u i danju,
Pa sami sebi vadimo srca
I izlažemo na vražjem panju.
*
Đavo ih onda preciznim rezom
za tren oprosti s telima našim,
pa nam sudbinu prošara vezom
čije se šare i u snu plašim.
*
Zalud nam kose čiste i bele
Kada smo iznutra prepuni vašiju,
Da li bi ruke čudesne htele
Da opet u grudi srca nam zašiju?
*
Ko što je Svecu ruka prerasla
Da srca naša opet se prime
Jer, budu li nam svima ugasla
Nećemo imati voleti čime.
*
Znam, Majko, nije baš čest slučaj
Da čudom rane zacele ljute,
Ali te molim, bar nam otključaj
Te negve što nam vidike mute.
*
Dva srca velika imaš u grudima
Prepuna ljubavi ka rabu svakom
Otmi nas vragu, vrati nas ljudima
Na duše naše ·avo je lakom.
*
Što da mi budemo ta sorta pasja,
što da se kola na nama slome?
Daj da nam obraz opet obasja
Pomozi Majko, dok imaš kome!
*
Sveti ti Jovan ruku od srebra
Na dar priloži uz ruke tvoje,
Ja srce prilažem pod tvoja rebra
Pre no ga đavo uzme pod svoje.
(Blagoslovi Bože neprijatelje i dušmane moje)
Teško
je videti praznu vreću
koja na vetru uspravna stoji,
još teže moliti Boga za sreću
neprijatelja, dušmana svojih.
*
Mnogo njih vodu s mog žrvnja odli
nagutah knedli punih gorčine,
al' onda pomislim: Ljudi mi podli
i nehotice uslugu čine.
*
Jer, da mi ikad pružiše šansu
sada bih možda u raskoši plivo
bogat i moćan, kao u transu
i ko zna kakav glumio nivo.
*
Opore duše, ko šipak nezreo
ni osetio topline daška
u lažnoj nadmoći možda prezreo
ubogog raba i siromaška.
*
Plivo u sujeti, ljudskom mutljagu
- ko bi tu brinuo za duše spas
slepo se uzdo u svoju snagu
ne bih se setio na Sudnji čas.
*
Ovako, nije se pretrgo niko
da mi bar malo dune u jedra
na poniženja razna sam sviko
mnogo gorčine svio u nedra.
*
Al' kolko god me, sa prezrenjem
gurali nekom stepenu nižem,
ne znaju uz kakve lestve se penjem
kad pogled nade u nebo dižem.
*
Upoznah dobro i jad i muku
i nikad ne bih na tuđu stao,
no svakog dočekam širokih ruku
iako praznih, da bih šta dao.
*
Oni što mi trnjem posuše pute
i među kojima nikada ne sjah
prosto me guraju pod tvoje skute
Ti, koji jesi na nebesjah…
Behu nekad vezani
ko crevca
Jevropejci, dosovci nam vrli,
Šiljili su svog crvenog pevca
I lan babin transparentno trli.
Voleše se ko
što niko nije
Više nego popadija popa
A sada se 'vataju za šije
Jedan drugom oči da iskopa.
Sve tračaju ko
dokone snaše
Svaki gaca podmuklo i nisko
I imenom pokojnika maše
- mrtav Vođa služi kao kvisko.
Blagi Bože, gde
ih samo skupi?
Osamnaest ščepalo nas kljusa,
Mirođije tolike u supi
Zar Srbija mora to da kusa?!
Zadnje mrve strpljenja
nam glođu
Što ne znasmo, kaza nam se samo,
nemadosmo čeličnoga vođu
al' Berija na pretek imamo.
Komesari i mantili
složni
Oko vlasti biju bitku ljutu,
Jedino su u jednome složni:
- Srbija je na dobrome putu.
Moraš biti glupander
i po
da bi iz šupljeg u prazno sipo
ali je zato i
luđe u gluplje
kada iz praznog sipaš u šuplje
Podsećam svakog
pičkininog dima:
Možda u šupljem nešto i ima!
A gde da sipaš,
ako ti dune
Valjda u prazne, nećeš u pune
A iz praznog
ćeš presut' doslovce
ono od labuda (ili od ovce)
Još jednom pažnju
skrenuti hoću:
Ne brkaj šupljoću i praznoću
da nisu sestre
bliznakinje
kaca ti primerom istakinje
Ako je šuplja
a puna šljiva
ima da xibra bega ko živa
al' može biti,
i tako zrikava
puna kupusa ili pak tikava
zaviri u kacu
bušnu i kusu
isteko raso, al' glavice tu su
Odatle ih sipaš
gde ti je volja
- i šta da se o tom više glagolja?!
Sem ako genije
moždanog čipa
Ne počne iz praznog u prazno da sipa.
To jest - obrnuto
Takođe tvrdim sa punim pravom:
isti je slučaj sa ljudskom glavom
nečija šuplje,
ali bar pune
makar surutke ili vune
najčešće slame,
čitave bale
ko te sad pita što klikeri fale
ali iz prazne
praznoća zavrišta
u sredini prazno, okolo - ništa!
ljudi se dele
po gornjoj stavci:
ili praznoglavi il' šupljeglavci
u koje spadaš
prosudi sam
(ne reci nikom, ako te blam)
PS
Al' baš čitav
nisi, reko bih i to
Da jesi ne bi ovo ni čito.
Filozofe-
bistra bića
po bistroći 'ladno šijem,
al' otkrili sva otkrića
šta da novo ja otkrijem?
Ideja
mi nova sevnu
na dalek se put zaputih
da dilemu rešim drevnu:
kolko ima mrava žutih.
Ko
da brojim sitni proso
crvi sumnje već me glođu
vidim da je ćorav poso
Pa mravljega pitam Vođu:
Da
vas brojim nemam gušta
ni za slavu ni za pare
kad vas ima tma i tušta
- kol'ko tačno, žuti care?!
A
on šilji mravljeg stojka
i kulira s pola gasa:
Znaš koja je tačna brojka?
- Ima nas ko kusih pasa!
Orepine
prebroj pasje
pa ćeš znati kol'ko nas je…
*
Lan dokona baba trla
al' ja mrzim takav nerad
zato klikćem iz sveg grla:
Idem brojat' kusu kerad!
Ne
znam tajne ja da čuvam,
čim prebrojim - javiću vam.
PS
Sve u inat stvoru žutom
mravu, gore pomenutom…
Sad
nanovo put pod pete
Uzdan u se (nemam kljuse)
Biću slavan duž planete
Kad prebrojim džukce kuse.
Idem,
giljam, šazam, bazam
al' zamalo nagrabusih
džaba mi entuzijazam
previše ih ima kusih.
Lovorovog
sanjam venca
da na čelo metnem znojno
pa ufatim Glavnog štenca
da mi kaže stanje brojno.
Baš
i nisi neki džulov
na povodac da te kačim
kako da te vodim u lov
kad vrteti nemaš sa čim?!
Hoću
slava da mi zasja
kol'ko vas je, sorto pasja?
da ne snosiš konsenkvencu
brzo pevaj, kusi štencu!
Al'
on TUPI kusog stojka
vadi keca iz rukava:
znaš koja je naša brojka
- Ima nas ko žutih mrava!
Baš
ako si željan slave
prebroj mravce žutoglave…
…Ja
pokunjen nazad, kući
krug zatvorih putem ovim
od najžućeg mrava žući
mesto psećeg - svoj rep lovim.
Ima
neka javna veza:
jedan od njih mene zeza!
PS
Tištaće me, sve do groba
ako neko kaže: Oba!
NARAVOMUČENIJE
šta sam sazno iz te tužne zbilje:
Jedni tupe, a drugi ga šilje.
Stojserski
bluz
Ma
kakve zime; ovo su ljeta
spram onog čuda i zimotvorine!
Trebala nam je čitava četa
da prti ili da gaca torine.
To
zimuštine bijagu, ljudi!
I da vam pričam, ko bi mi vjerova?!
svunoć od silne ciče i studi
rafalno pucala stabla cerova.
Zaždije
sjever s Gradine rošave
sve iznad neba svrdlicu diže
zbog njega danas bure i košave
pate od kompleksa vrednosti niže.
Ta
studen zbratimi mačku i kera
ne da otkida, reže ko blanjom
smrznutu živu iz toplomjera
vadili pa se klikerali sa njom.
Ledenice
se uz odžak dime
svega ga zakite, nalik cvijeću
kad žena stisne muzari vime
u kravljaču mlečne kockice slijeću.
Kad
nam se snijeg ko pelcer primi
površi kleke, jele i borove,
zbog naših zima čak su Eskimi
hronično patili od ljubomore.
Nemo'š
da nađeš kotar i podine
od silnih smetova i kijameta
Deda-mraz kasnio po pola godine
šlajfale mu ligure usred nameta.
*
Ovo ti zima?!
-Ma, jes vraga!
Ni viđelo zime, ajde, ne drami!
Onda
smo masovno pišali s praga
a ono drugo?
- ne znamo sami....
***
Da pojasnim
par arhaizama/lokalizama:
- Torina je mesto gde se utaba sneg da bi se položilo seno za stoku
- Kravljača je drvena posuda u koju se nekad muzlo, sa dva rukohvata sa strane.
Obično je ima na omotima mlečnih čokolada
- Ligure su sanke, domaća radinost, drvene, a klizište im okovano limom, da
bi išle brže
- blanja - ravnalica za drvo, ima drveni rukohvat za obe ruke, a nož viri ispod,
pod uglom
- kotar valjda svi znamo šta je