GRAD
ŽENAU neko
j napuštenoj kući, negde iza horizonta, stvarao je čovek bez nogu, čovek bez imena, u tišini ratova, u dubini beznađa, da ga niko ne primeti, stvarao je svoj grad. Nezadovoljan čovečanstvom, činilo mu se da bi mogao da ima svoj grad.Dizao je kule ko
je su se rušile, gradio kuće koje su se samospaljivale, postavljao stražare koji bi odmah umirali na zidinama, ređao ciglu do cigle… Ništa nije vredelo.Jednog dana pogledao je u svoj notes. Dragana, Marina, Svetlana, Tanja, Marija, Olivera, Nataša, Vera…
Stvorio je Grad Žena, prepun ljubavi, topline, mora, biljaka, riba…Svaka žena je jedan grad, a on je imao grad gradova.
One se nisu poznavale, ali su saosećale kao da su bliznakinje. Pitale su jedna za drugu, molile ga da ih međusobno upozna. A on ih je ljubomorno čuvao samo za sebe. Pisao im pesme, erotske priče, ljubavne drame, eseje…
Da. U jednoj zabačenoj kući postoji još uvek Tvorac Grada Žena, najlepšeg grada na svetu.
Ne može ga niko naći jer se u njemu kuće ruše same, stakla se lome, straže umiru,
voda se smiruje u reci…Samo on, Tvorac Grada Žena, može da dopusti da se u njega zaviri. Ali on je ljubomoran, boji se za svoj Grad, ne dopušta da ga iko učvrsti, matrijalizuje, jer sve što se materijalizuje sklono je propadanju.
* * *
Matori razvratnik odlazi u ništavilo - iz kojeg je potekao…
Naručite mu pesmu mrtvih galebova i poneku školjku
…Da sluša more i gleda svoj uspavani Grad…