OPKLADA

 

Da se od stida u zemlju propada, kao što kažu, zemlja bi samu sebe progutala. Ona (nek' joj se ime otćuti) nije imala razloga za stid, a sada je tu, bestidno ležala, dok su je zagledali, rutinski, profesionalno, raščerečenu, spremnu za seciranje. Za nju se više ništa nije moglo učiniti, ali od nje itekako. To što je izrešetana šrapnelima nije njihova krivica, ni to što će poživeti još nekoliko sati. Možda i duže, ko zna? "Treba se nadati, svaki minut je dragocen”, šaputale su oči kojima je sve ovo tako prirodna stvar. Dežurna sestra ju je oprala pažljivo, namazala mastima, tešila je koliko je znala i umela. (Čudo jedno kako čovek čoveka zna da ujede za srce, kako zna rečima da ga baci u očaj, a kad treba da ga ohrabri ili uteši - tako je nemoćan i slab.)

Ležala je na leđima, zagledana u plafon, u neku onespokojavajuću belinu.

• O čemu razmišljaš? - trgao ju je muški glas. Pogledala ga je hladno, pažljivo ga odmerila od glave do… Bože moj! Bio je bez obe noge. Jedan od onih hrabrih junaka što su branili otadžbinu, a sad se otadžbina brani od njihovih zlih pogleda, čuvajući ih na skrovitom mestu.
• Ništa… Onako… - pokušala je da sastavi rečenicu.
• Lepo izgledaš. Ne ljuti se ali… sviđaš mi se.
• Gledaj pažljivo… Još koliko noćas, a sutra…
• Šta sutra? Još ćemo se mi gledati, ko zna koliko dugo.
• Ne vredi ti to… Sati su mi odbrojani… Sutra idem na operaciju… Da se još malo uče na meni… A onda prelaze na tebe.
• Imaš li nekog od rodbine?
• Baš nikog. Nema ko ni spomenik da mi podigne.
• ’Oćeš da se kladimo?
• Šta da se kladimo?
• Da ćeš ostati u životu.
• Ne budi lud!
• Nisam lud. Znam šta govorim. Evo, ako preživiš da se udaš za mene, a ako ne… ja ću ti podići spomenik. Je l' važi?
• Gde god sam došla nailazila sam na ludake, ali… ti si najveći. - Nasmešila se. - U redu prihvatam. Neću dugo čekati da dobijem opkladu.

Odlazio je u kolicima prema vratima.

• Hej, čekaj! Kako se zoveš?
• Saznaćeš pred matičarem. Neka to za sada ostane tajna.
• A ako dobijem opkladu… Kako ću saznati tvoje ime?
• Potrudi se da je izgubiš! Nećeš se pokajati! - Nestao je iza vrata.

Disala je lakše i smirenije. Možda on nije ni postojao. Zar je to sada važno? Neko me voli. Neko želi da ostanem u životu.

Zaspala je. Sa koje god strane da se probudi mir u duši je postignut.