Sve je u ovoj bolesničkoj postelji podsećalo na čoveka, a ipak, tako je malo ljudskog na njemu. Cevi iz nosa omogućavaju mu disanje, cevi kroz vene ubacuju veštačku hranu, cevi iz stomaka izbacuju mokraću, cevi, cevi, cevi… A mogao je da bude pilot, kapetan prekookeanskog broda, arhitekta, naučnik, astronaut, pisac, mogao je… Mogao je da miriše na francuske parfeme, na beogradske gospođice, na duvan skupih cigara, mogao je…

Sada miriše na alkohol, na benzin, na kamfor, sada je tako bespomoćan, razapet, sada je… Šta je sada? I ko je sada? Hoće li ga iko više prepoznati? Još samo majka naslućuje da je to on, pravi se da ga prepoznaje, majka ko majka.

Plave modrice po celom telu, crvene, duboke prostrelne rane na koje se već uhvatila pokorica od zgrušane krvi, nešto što ga je identifikovalo kao muškarca sada je visilo opušteno; otežano disanje, zamućeni pogled uperen u neodređenom pravcu, u jednu tačku, prodirući do najdaljih daljina, bio je školjka izbačena na obalu pustog ostrva, čekao je da ga morske ptice raščereče i iskljuju mu utrobu, čekao je da divlje zveri poližu sluzavu materiju u koju se pretvarao, čekao je…

Sve mu je tu tako blizu, na dohvat ruke, sve osim njega samog. Jedino sebe nije mogao da dohvati. Bio je celina iz hiljadu razbacanih delova.

Dežurna sestra je gledala njegovo bezizražajno lice, dajući mu redovnu terapiju.

• Danas izgledač sjajno, junače! - nije se osmehivala, trudila se da bude ozbiljna.

Prvi put je tupi pogled dobio određeni pravac. U glavi mu je odjekivalo: "Danas izgledaš sjajno, junače!” Koliko cinizma je sažeto u toj jednoj rečenici. Možda to i nije cinizam. On ih je tako osećao.

Sjajno, junače!!! Pa ti si, u stvari, lep. Šteta što ne možeš da se vidiš!

• Ne boj se ništa. Ti si mlad, tebi je tek dvadeset jedna godina. Izdržaćeš ti to sve, biće sve dobro, videćeš! - Šaputala mu je tiho, na uvo; njene usne su mrdale kao latice cveta na vetru; iskrene, tople usne pokušavale su da ga uteše. Nije imao snage da bilo šta kaže.

“Ne boj se, junače…! Ti si još mlad…! Pred tobom je budućnost…!" - Zvoni mu u ušima.

Biljka mesožder kada sklopi svoje latice nad uhvaćenim insektom teši ga baš tim rečima.