Šta je nastalo prvo
Čovek ili žena?
Tajna klizi kroz prste
Od starih vremena
Biblija ovde peva
Sve mi se čini - greška
Kakav Adam i kakva Eva!
Ovo su ozbiljne stvari
Ovo su pitanja teška
I imaju svojih čari.

Šta je u stvari žena?
Je li sišla sa neba
Ili je nikla iz mora
Sva je nekako vlažna
Mora da je iz mora
Miriše na koru hleba
Po potrebi slaba
Po potrebi snažna
Teško, bogami teško
Da je sa nebeskih dvora.

Žena u snazi voli
Žena u muci pati
Ako je nešto boli
To niko ne sme da zna
Čoveku će obično dati
Koliko treba da mu se dâ
Ona je njemu doza
To mu se ne može reći
Ona je metamorfoza
A on - leptir na sveći.

Ona ima zgodno telo
Al' to ne smem da joj kažem
Reći će mi da sam svinja
Dok me gleda veče celo
Ona voli kad je lažem
Oblikuje moje snove
I dok smišljam nove laži
Sve mi viri u džepove
Koliko sam puta pao
Dok to nisam uvežbao.

Žena?! To svakojako biće
Satkano od fine materije
Za sve unapred kriva
Za smeh i krvoproliće
Ta večita knjiga živa
Nikad do kraja pročitana
Voće što se naživo pije
Guta i očima i telom
Stvara sistem vrednosti
Upravlja Vasionom celom.

Muškarcu je dato da nosi
Da bude magarac i kornjača
On je taj što ženu prosi
Ona se njemu nudi i daje
I najčešće uz pomoć plača
Uspeva da skine i zvezde
Tu su i grudi kao zlatna rezerva
Ume ona k'o mačkica da prede
Moćne su suzne i mlečne žlezde
Žena je otrov koji se jede.

Žena je meta
Od postanka sveta
Kad muskarac vara
To puno i ne znači
Istina je stara
Pa on je jači
Al' kad vara žena
Sačuvaj me bože!
E, tada se svašta
Izroditi može.

Iz ženskosti svoje
Žena snagu crpi
Dok ne rodi dete
"Ne znam da l' je tvoje
Sigurno je moje!"
Tvrdiše vam snažno
Sve se ipak svodi:
Muškarac je da trpi
Žena je da rodi
Drugo nije važno.

Kad žena zaplovi rekom
Muškarca zahvati strast
Telo mu postane vrelo
I nad sobom gubi vlast
Tako je to sa čovekom
Mogu da tvrdim smelo
A šta je, onda, sa ženom?
I zašto joj voda diže cenu?
Pa žena je, u stvari, voda
Špricer jedan, molim
Vino - i kiselu ženu!

Da li sa bujanjem grudi
Naviru ženski talasi
Ili je plamen zapaljen davno
A sada se, bujanjem, gasi
I zašto baš grudi?
Šta je sa nogama, rukama…?
Ih, koliko je ljudi
Zbog njih bilo na mukama
Odmah ovde da skinemo veo
Žena je žena - deo po deo.

Kad stane pred ogledalo
I sujeta potekne rekom
I sve tako, malo po malo
Ego ženski krene ka vrhu
I tada, kao čarolijom nekom
Niče lepota iz belog praha
Samo… tada žena gubi svrhu
Sintetika uzima maha
Godine dolaze po svoje
A do tada - čine ih boje.

A kad umiru žene
Zemlja umire lagano
Oznoje se najtvrđe stene
I život se sâm primiri
Iz srca tiho, neznano
Izlete šareni leptiri
Na sceni dolazi do smene
Svetovi počinju da se krive
Ne daj da umiru žene
Majke i žene moraju da žive!

Ne daj se ženo, kakva si da si
Iz tvoje vatre izvire seme
Vatrene oči, plamene vlasi
Valjaju kuglu ka svome kraju
Ti možeš, ženo, da ukrotiš vreme
Tebi je dato što meni nije
Za koga grudi ženske bujaju?
Za koga srce žensko bije?
Puštaj seme, bacaj ga u more
Puštaj urlik - ženski stvore!

Pauci prave mrežu
Oko zanosnog tela
Ona je nadmoćno kida
Pomera zemljinu težu
Opada kao voćka zrela
Gubeći uludo snagu
Lagano ostaje bez duhovnog vida
Tu - na rođenom pragu
U grudima je sve više steže
Pauci dovršavaju svoje mreže.

Muka je žena, muka je
I njeno nepostojanje
Sa čim se meri trajanje
Ako ne bolom i ženom?
Jedina dva smisla u veku
Plaćena su jezivom cenom
Žena i bol u čoveku
Čoveku smernom povijaju pleća
Što su žena i bol jači
Civilizacija je utoliko veća.