Зорка Тодосић, кћи даровитих глумаца Димитрија и Љубице Коларовић, рођена је 1. априла 1864. у Новом Саду. Умрла је заборављена и препуштена свом лудилу, у Београду 1936.
Своју каријеру започиње у седмој години глумећи Борћа у комаду "Бодин" Ј. Суботића. Након тога, вртоглавом брзином хрли ка највишем уметничком домету. Већ 1878. ангажована је и почиње да игра у Народном позоришту. Привремено га напушта 1880. због удаје која ће бити фатална по њено здравље, уметничку каријеру и живот.
Враћа се 1886, после мужевљеве смрти. Пензионисана је 1913, превремено због тешког душевног стања. Од тада стално тоне у све болније халуцинације и заборав.
Она у позоришној критици крајем деветнаестог и почетком двадесетог века живи као велика драмска, карактерна, комична глумица и водвиљско-оперетска певачица. Један од њених савременика за њу је написао: "Зорка Тодосић је била глумица и жена о којој се у патријархалном Београду много говорило и шапутало и за којом се још више уздисало и лудовало".
Њене глумачке креације у комадима "Зла жена", "Удбражен болесник", "Тартиф", "Господин Алфонс", "Мадам Сан-Жен" као и певачке у "Мамзел Нитуш", "Поштар", "Лепа Јелена", "Кавалерија рустикана" и "Коштана" само су део репертоара оствареног на сцени Народног позоришта у Београду.