Милунка Савић, рођена је 1888. у селу Копривници код Рашке. У нашем народу су солунци синоним за предане родољубе, постојане страдалнике и храбре ратнике. Другим речима, то су прослављени ветерани нашег слободарства. У томе, наравно, нису заостајале ни жене-солунци, а међу њима се нарочито истицала она, тиха и неустрашива. У Балканским ратовима 1912-1913. борила као добровољац. У добровољачку јединицу је примљена захваљујући лукавству - одсекавши косу, ставивши шајкачу и преобучена у мушкарца. У саставу Дринске дивизије је, између осталог, учествовала у борбама око опседнутог Скадра (заузет 22. априла 1913) и у Брегалничкој бици (30. 6. - 8. 7. 1913). На Брегалници је добила капларски чин и прву медаљу за храброст. Но ту је рањена и у болници је откривено да је - жена.
У Првом светском рату се нарочито истакла као бомбаш у Колубарској бици. Ту је, за вишеструко херојство, добила Карађорђеву звезду са мачевима. Премда је приликом повлачења српске војске 1915. тешко рањена, она је, пренета кроз Албанију, доспела на Крф и, после лечења и опоравка у Бизерти, поново стаје у прве борбене редове српске војске, у којој се и данас истиче храброшћу. У бици на Црној реци заробила је 23 бугарска војника... Добила је многа, и највиша, одликовања, међу којима и два Француска ордена Легије части и медаљу "Милош Обилић". Умрла је у Београду 5. октобра 1973.