Милица Стојадиновић Српкиња, рођена 1830. у сремском селу Буковцу. Родољуб и песник, зарана прослављена као песмотворка, је прозвана Врдничком вилом. У том времену, када су писмене жене биле реткост, својим романтичарским саставима изазивала је дивљење, представљајући весника не само заступљености жена у нашој књижевности већ и у националном препороду.
Своју прву песму је написала као тринаестогодишња девојчица, а своје радове је објављивала, од седамнаесте године до смрти, у многим листовима и књижевним часописима. Захваљујући непрекидном самообразовању, постала је једна од најобразованијих личности свога доба, због чега је била високо цењена у књижевним и политичким круговима. Пријатељевала је са Вуком Караџићем и његовом кћерком Мином, са којима је сачувана преписка од стотинак писама, а у младости су јој, између осталих, указивали поштовање Љубомир П. Ненадовић, Ђорђе Рајковић, кнез Михаило и Јован Суботић. Славу је стекла збиркама "Песме", које су изашле 1850, 1855. и 1869. Праву ризницу за познавање прилика, схватања и обичаја тога доба чини њен лирски дневник "У Фрушкој гори", штампан у три књиге 1861 (I), 1862 (II) и 1866 (III) у Новом Саду и Земуну. Пред крај живота, напустивши Врдник, прелази у Београд, где је умрла 25. јула 1878.