Симонида (1294 - после 1336), кћерка византијског цара Андроника II, супруга српског краља Стефана Уроша II Милутина.
Српска краљица Симонида, фреска из манастира Грачаница који је 1310. подигао краљ Милутин.
Византијски цар Андроник II Палеолог приликом закључења мира са Србијом 1299. даривао је српског краља Милутина својом кћерком Симонидом, коју је Милутин обесчастио кад је она имала 8 или 9 година. Српски историчар Владимир Ћоровић, цитат се налази на сајту Растко, каже поводом тога: "Како је Милутин употребио Симониду полно још као неразвијено дете и покварио јој материцу, то је било јасно да ће тај брак остати неплодан." Византијски цар је дао Симониду као гаранцију трајног мира и пријатељства две земље. Лепоти српске краљице дивили су се и Латини и Угри, војсковође и велможе. Симонидина фреска у манастиру Грачаница представља посебну драженост. Нажалост та фреска је оштећена и Симонида је без очију. Милан Ракић је Симониди посветио истоимену лирску песму, а Милутин Бојић написао је психолошку драму Краљева јесен. Симонида је умрла 1340. као монахиња. У предању код Срба она је симбол лепоте, чедности и трагике женске у временима олуја и бура кад нестају војске, краљевства и царства а камоли крхко тело лепе жене.
По Симониди је назван астероид 1675 Симонида, који је открио астроном Милорад Б. Протић 20. марта 1938.