Наталија Обреновић, рођена 1859. била је супруга краља Милана Обреновића, кнегиња 1875-1882. и краљица Србије 1882-1888.
Рођена је као Наталија Кешко 1859. у Фиренци. Отац јој је био руски пуковник Петар Кешко, а мајка принцеза Пулхерија од Молдавије. За краља Милана се удала 1875. и са њим је имала сина Александра рођеног следеће године. И људске и политичке разлике доста брзо су довеле до сукоба између супружника. Док је Милан тражио ослонац у Аустро-угарској, дотле је Наталија била русофил. Наталијина хладноћа и Миланов темперамент одвеле су га у бројне љубавне авантуре, које су вређале Наталију. Постала је врло популарна због бриге и труда око рањеника за време рата са Бугарском 1885. Отворен и јаван сукоб са Миланом настао је 1886. поводом његове везе са госпођом Насос.
Разлаз Наталије и Милана потрајао је више година, повремено имао знатне политичке импликације и пунио скандалозне хронике. Брак је разведен 1888, показало се на нерегуларан начин, што је касније поништено. Милан је абдицирао 1889. а, као део његовог поравнања са владајућим радикалима и намесништвом, краљица Наталија је протерана из Србије 1. јуна 1891. До формалног, али не и суштинског помирења дошло је 1893, када јој се Милан обратио за новац, па су 1894. поново примљени у краљевски дом.
За време владавине сина Александра покушала је да му буде главни саветник. Залагала се за оријентацију на Русију и радикале, верујући да без њих неће бити политичке стабилности у Србији. Углавном је живела у Бијарицу у Француској, у вили званој Сашино. У Београд је дошла на дуже 1895, па 1897. када се опет сукобила са краљем Миланом. У њеном друштву се као дворска дама налазила Драга Машин, у коју се Александар дефинитивно заљубио.
Тешко разочарење Наталији је донело венчање сина Александра са Драгом Машин 1900. Највећи ударац доживела је 29. маја 1903, када је група официра убила Александра. После 1903. извесну утеху нашла је у друштву једне шпанске католичке породице, па је прешла у католичку веру и замонашила се. Умрла је петог маја 1941. у манастиру Сен Дени крај Париза и сахрањена на гробљу Ларди крај Париза. Њени мемоари се чувају у Ватикану и нису још увек објављени.
ТЕСТАМЕНТ КРАЉИЦЕ НАТАЛИЈЕ
После мајског преврата 1903. сва имовина породице Обреновић припала је њој. Постала је велики добротвор. Својим тестаментом велика имања у Србији завештала је Београдском универзитету и манастирима и црквама који су задужбине Обреновића. А један део у новцу и уметничким сликама одредила је живим потомцима Јакова Обреновића, брата кнеза Милоша Обреновића.
Умрла је 5. маја 1941.