Даница Марковић, кћи Јоксима и Милеве рођена је у Чачку 1879. а умрла у Београду 1932. Завршила је Вишу женску школу у Београду. Студирала је филозофију али је прекинула студирање и запослила се као учитељица. Удала се за Момчила Татића који није схватао лирску природу своје жене.
Прве песме Данице Марковић објављене су у "Књижевној недељи". Њена песма "Ивањско цвеће" пуна љубавног и лирског осећања уврштена је у Антологију Богдана Поповића. Једина је жена-аутор која је ушла у ту строго одабрану збирку.
Писала је касније, измучена тешким животом, прозу и фељтоне и објављивала их у Српском књижевном гласнику, часопису "Мисао", "Венац", "Политици" и др. Припадала је кругу књижевника око Симе Пандуровића и В. Петковића Диса. Унела је у поезију свој лични тон, због чега се убраја у ране веснике модернизма.