Најстарије дете оца Михаила, учитеља, и мајке Драгиње. Одмах после њеног рођења, Михаило Максимовић је добио премештај те се породица одселила у Бранковину. Ту је провела детињство а гимназију је завршила у Ваљеву. Почетком августа 1933. удала се за Сергеја Сластикова. Није имала деце.
Студирала је Филозофски факултет у Београду, на одељењу за светску књижевност, општу историју и историју уметности.
Након дипломирања на Филозофском факултету, Десанка најпре је радила у Обреновачкој гимназији, а затим као суплент у Трећој женској гимназији у Београду. У Паризу је провела годину дана на усавршавању као стипендиста француске владе. Након што је од 3. септембра 1925. радила око годину дана у учитељској школи у Дубровнику, прешла је поново у Београд где је радила у Првој женској гимназији. Једна од њених ученица била је и Мира Алечковић, која је такође постала песникиња. Почетком Другог светског рата је отишла у пензију, али се у службу вратила 1944. и у истој школи остала до коначног пензионисања, 1953.
Дана 17. децембра 1959. изабрана за дописног члана Српске академије наука и уметности, а 16. децембра 1965. за редовног члана.
Објавила је око педесет књига поезије, песама и прозе за децу и омладину, приповедачке, романсијерске и путописне прозе. Своје прве песме је објавила 1920.у часопису "Мисао".
Њена поезија је и љубавна и родољубива, и полетна, и младалачка, и озбиљна и осећајна. Неке од њених најпопуларнијих песама су: "Предосећање", "Стрепња", "Пролећна песма", "Опомена", "На бури", "Тражим помиловање" и "Покошена ливада".
Чувши за стрељање ђака у Крагујевцу 21. октобра 1941, песникиња је написала једну од својих најпознатијих песама "Крвава бајка" - песму која сведочи о терору окупатора над недужним народом у Другом светском рату. Песма је објављена тек после рата.
Умрла 11. фебруара 1993. у Београду.
Најзначајнија дела су:
Песме (1924)
Врт детињства, песме (1927)
Зелени витез, песме (1930)
Лудило срца, приповетке (1931)
Срце лутке спаваљке и друге приче за децу (1931, 1943)
Гозба на ливади, песме (1932)
Како они живе, приче (1935)
Нове песме (1936)
Распеване приче (1938)
Загонетке лаке за прваке ђаке (са Јованком Хрваћанин, 1942)
Шарена торбица, дечје песме (1943)
Ослобођење Цвете Андрић, поема (1945)
Песник и завичај, песме (1945)
Отаџбина у првомајској поворци, поема (1949)
Самогласници А, Е, И, О, У (1949)
Отаџбино, ту сам (1951)
Страшна игра, приче (1950)
Ветрова успаванка (1953)
Отворен прозор, роман (1954)
Пролећни састанак (1954)
Мирис земље, изабране песме (1955)
Бајка о Кратковечној (1957)
Ако је веровати мојој баки, приче (1959)
Заробљеник снова (1960)
Говори тихо, песме (1961)
Пролећни састанак (1961)
Патуљкова тајна, приче (1963)
Птице на чесми, песме (1963)
Тражим помиловање, лирска дискусија с Душановим закоником (1964)
Хоћу да се радујем, приче (1965)
Ђачко срце (1966)
Изволите на изложбу деце сликара (1966)
Прадевојчица, роман (1970)
На шеснаести рођендан, песме (1970)
Празници путовања, путописи (1972)
Немам више времена, песме (1973)
Летопис Перунових потомака, песме (1976)
Песме из Норвешке (1976)
Бајке за децу (1977)
Ничија земља (1979)
Ветрова успаванка, песме за децу (1983)
Међаши сећања, песме (1983)
Слово о љубави, песме (1983)
Памтићу све (1989)
Небески разбој (1991)
Озон завичаја (1991)
Зовина свирала (1992).