Сестре Јанковић. Токови наше културе, испрекидани многим сеобама и честим ратовима, нису били наклоњени породичном и генерацијском устрајавању. То се огледа у чињеници да су малобројне породице у којима се више чланова, а поготову у више генерација, бавило одређеном уметничком делатношћу. Изузетак су дом Јове Илића, кућа Настасијевића, делатност браће Ђорђевића. У те изузетке се убрајају и сестре Јанковић - Љубица и Даница, утемељивачи наше етнокореологије и етномузикологије. Сестре Јанковић - Љубица (Алексинац, 14. јун 1894 - Београд, 3. мај 1974) и Даница (Лешница, 7. мај 1898 - Београд, 18. април 1960) - деценијама су прикупљале и проучавале народне игре, мелодије и песме, као и обичаје везане уз њих. На подручју Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, Хрватске и дела Словеније скупиле су око 900 народних игара са мелодијама. Написале су много стручних чланака и прилога, штампаних у више часописа и листова, како наших тако и страних. Засновале су нашу науку о народним играма, а њихово главно, заједничко дело су Народне игре, изашле у седам томова од 1934. до 1952.
Посебна вредност њиховог стручног и научног доприноса у областима којима су се бавиле састоји се, по оцени академика Драгослава Антонијевића, у оригиналном систему записивања народних игара, без кога би комплексно проучавање овог вида нашег фолклорног наслеђа и уметничког богатства било врло отежано.