Рахела Ферари (право име Бела Рохел Фрајнд) је била српска глумица, јеврејског порекла. Рођена је у Земуну 27. августа 1911. Радила је у Српском народном позоришту у Новом Саду 1930-1940. и у Уметничком позоришту у Београду 1940-1941. За време рата није играла. Од 1945-1947. је опет у Новом Саду, а од оснивања Југословенског драмског позоришта у Београду 1947. Била је првакиња тог позоришта.
У Новом Саду је играла велики број разноврсних улога у домаћем и страном репертоару. Пре рата најзапаженије су њене епизодне улоге карактерно особених и ћудљивих женских ликова. У Југословенском драмском позоришту, такође у разноврсном репертоару, остварила је много живописних женских ликова, међу којима и мајсторске реализације: Пашкове у "Рибарским свађама" К. Голдонија, Ксеније у "Јегору Буличову" Максима Горког, Василисе у "На дну" Максима Горког, Зеленичке у "Родољупцима" Јована Стерије Поповића, и Сарке у "Ожалошћенпј породици" Бранислава Нушића.
Повремено је гостовала у познатом позоришту "Атеље 212" и играла на филму и телевизији.
Умрла у Београду 12. фебруара 1994.