Љубинка Бобић, рођена је 2. јануара 1898. у Крушевцу. Драмски уметник, настављач славне плејаде београдског глумишта преткумановске Србије и осведочена величина после Другог светског рата, када Београд и његова позоришта имају нове, модерније тежње и уметничка настојања.
У прошлом веку који је, као време националног буђења и препорода, био век позоришта, појавило се на небу богиње Талије много самосвојних глумаца, врсних трагичара и непоновљиво добрих комичара.
Чланица Народног позоришта у Београду од 1920. припадајући целим бићем позоришној уметности, огледала се и као писац (комедије Наши манири, Отмено друштво, Риста спортиста, Породица Бло). Једна од првих њених улога је у Нушићевој комедији Госпођа министарка, у којој тумачи лик министаркиног сина Раке, да би касније бриљирала у насловном лику - гопође министарке. Њену министарку Живку, а у тој улози су се огледале најистакнутије уметнице у позоришном, филмском и телевизијском стваралаштву, нису премашила сва потоња остварења других глумица. Прослављена са непревазиђеним ликом министарке Живке, остварила је упечатљиву галерију ликова у свом пуном и дугом глумачком веку - Пук у Шекспировом Сну летње ноћи, Хедвига у Ибзеновим Дивљим паткама, Марија у Шекспировој Богојављенској ноћи, госпа Мица у Нушићевој Власти, Стана у Јакшићевом Станоју Главашу, Ката у Станковићевој Коштани...
Умрла је 3. децембра 1978. у Београду.