Бранко Жежељ (Бенковац, 14. март 1910 - Београд, 20. фебруар 1995) је био грађевински инжењер, конструктор и иноватор, академик, професор универзитета, учесник НОБ и члан САНУ, добитник највиших домаћих и међународних признања.
Средњу школу је завршио у Сплиту а факултетско образовање стекао је на Техничком факултету, грађевински одсек, у Београду. Дипломирао је 1932. године чиме је стекао звање дипломираног грађевинског инжењера. Запослио се као инжењер-пројектант у Министарству грађевина - Одсек за мостове. С тога места постављен је 1938. за професора Средње техничке школе у Београду. Други светски рат, 1941-1945, провео је у немачком заробљеништву, а 1944. успео је побећи из логора и укључити се у НОБ. После рата од 1945-1948. постављен је за шефа Одсека за мостове Савезног министарства грађевина. Од 1948-1953. био је директор Савезног грађевинског института. Године 1966. изабран је за председника Научног савета Института за испитивање материјала СР Србије. Као председник овог Савета, у оквиру својих редовних дужности, руководио је научноистраживачким радом. Изабран је, по позиву, за редовног професора Грађевинског факултета у Београду, и (1968) за редовног члана САНУ. Биран је за дописног члана САНУ БиХ. Као професор одржавао је наставу на постдипломским студијама на Грађевинском факултету Универзитета у Београду. Био је гостујући предавач на међународним конгресима и другим скуповима, на универзитетима у Лондону, Москви, Лењинграду, Њујорку, Кијеву, Милану, Паризу, Прагу, Риму, Атини, Будимпешти, Софији, Хавани и другде.
Он је протагониста примене преднапрегнутог бетона и оснивач Опитне станице за преднапрегнути бетон код нас. Радећи на фундаменталној проблематици бетонских реакторских судова под притиском, веома успешно се ангажовао на конструкцији, преднапрезању, топлом бетону, толлом и двозидном суду. Радио на развијању његове замисли изградње великих гредних мостова без употребе скеле.
„Бетон има своје ћуди, пропиње се, отима се, не да се. Али ја ваше да га зауставите, да га покорите, да све буде како ви хоћете и да доживите оно што доживи вешти коњаник у седлу: фини осјећај угодности и супериорности...“, говорио је Жежељ. (Биографија и библиографија, Годишњак САНУ 1991.)
Поменутом опитном станицом и постигнутим успјесима утицао је на упознавање и популарисање тога система градње у Југославији. Његова оригинална котва и преса за преднапрезање нашле су широку примену у пракси. После првог моста од преднапрегнутог бетона преко Смаилске реке код Краљева и касније више великих мостова изведених у истој техници, настале су међу њима, за то време, по димензијама рекордери у свету мост на Тиси код Титела, на Дунаву код Новог Сада и код Бешке. Касније су по тој, његовој технологији грађени бројни значајни мостови у свету. Поред мостова, његови патенти су нашли широку примену и код изградње великих хала. Неки његови објекти су ушли у уџбенике и монографије у многим земљама. Укратко, пројектовање и градња су били његов живот. По струци инжењер-конструктор, по животној пракси истраживач, по склоностима проналазач.
Патентирао је у заштитио више оригиналних решења, нпр. Префабрикована скелетна конструкција од преднапрегнутог бетона, Уређај за укотвљавање челичних жица код преднапрезања бетонских елемената, Поступак за бетонирање гредних мостова без уптребе скеле, Поступак за производњу округлих бетонских стубова. и др. Заштита наведених патената важи у Србији и многим другим државама.
Познат је по мостовима. Жежељев мост у Новом Саду срушен је у НАТО бомбардовању СРЈ 1999. године, а био је дио препознатљиве визуре Новог Сада. Пројектовао је и Мост код Бешке дужине 2.250 метара. На Конгресу свјетског удружења за преднапрезање, у Риму 1960. године, његови лучни мостови без скела и тзв. преднапрезање земљишта на опорцима лукова проглашени су за изузетне новине у грађењу мостова.

почетак
назад