Јеремија Живановић је био српски књижевник. Рођен је у Вражогрнцу код Зајечара 17. септембра 1874. У Зајечару је завршио основну школу и гимназију, факултетске студије у Београду (један део у Бечу и Лајпцигу). Радио је као средњошколски професор у Зајечару и Нишу (професор матерњег језика и књижевности у гимназији Краљ Милан I) затим као професор и ректор Више педагошке школе у Београду. Био је народни посланик (1912-1914), начелник Министарства просвете (1918-1919), председник Главне управе уједињеног професорског друштва и уредник часописа Наставник, а своје службовање завршио на високој дужности бана Моравске бановине са седиштем у Нишу (1931-1935).
Покретач и главни сарадник часописа Градина (1900-1901), покретач идеје о изградњи зграде Народног позоришта у Нишу. Бавио се књижевном критиком, књижевном историографијом, писањем прозе и превођењем. Објавио књижевни оглед Рат и књижевност (писан у ратним условима у Солуну, објављен 1917. у Великој Србији), такође, огледе о нашим истакнутим писцима Лази К. Лазаревићу, Ђури Јакшићу, Јанку Веселиновићу, Лази Костићу, Богобоју Атанацковићу, Илији Вукићевићу и другима. Био је оснивач, власник и уредник књижевног омладинског листа „Венац“, који је почео да излази у Београду 1910. и са прекидима у време Првог светског рата излазио до 1935. Своју прозу објављивао је и под псеудонимом С. Недић.
Умро је у Београду 27. октобра 1940.