Васа Живковић, рођен је 31. јануара 1819. у Панчеву. Српски песник, свештеник и национални радник. Написао народну попевку "Радо иде Србин у војнике" и "Орао кликће са висине".
Његово крштено име било је Василије. Готово цео свој седамдесетогодишњи живот провео је у граничарској вароши Панчеву. Ту се родио, ту учио основну школу, ту је проводио своје распусте карловачког и сегединског гимназијалца, пештанског и пожунског правника и вршачког богослова, ту се оженио, постао свештеник, изродио децу и остао удовац, ту узалудно волео и туговао за недостижном Ленком, ту био секретар Одбора у Буни, ту постао прота, одатле одлазио на Народно-црквене саборе, ту славио старачке јубилеје, ту умро и ту сахрањен. Његов живот био је унапред одређен, тешко да би се могла преварити суђаја крај његове колевке. Отац му је био панчевачки свештеник и син је имао да наследи очеву кућу, очево занимање и очеву парохију. И неколико младићских покушаја и заокрета ипак нису помогли, он ја постао оно што је морао да постане. Отац му је био ,,љубитељ књиге", његово се име спомињало по часописима, ако не као писца, а оно као име човека који купује и шири књигу, помаже и воли књижевност. Шта је било природније него да син учини један корак даље. Задржаће до краја живота очеве особине поштовања и љубави за књигу, али ће, већ и сам писати, печатати и обележити се као песник у можда најраспеванијем времену српске литературе, у четрдесетим годинама ЏИЏ века.
Школовао се у Панчеву, Сремским Карловцима, Сегедину, Пешти, Пожуну и Вршцу. Завршио је права и богословију. После очеве смрти 1845. вратио се у Панчево и почео да ради као парох Успенског храма.
Почео је као гимназијалац. Од тог првог његовог певања није остао ни траг. Баш је завршавао шести разред карловачке гимназије у оно време, кад је Бранко Радичевић учио први. Живковић је био "на филозофији" у Сегедину, граду у коме би ,,годишње бивало и до 200 српских ђака", где је професор био Павле Стаматовић и где је радило "Друштво учећи се Србаља" или "Младеж српска која се у Сегедину учи". Ту је, у деветнаестој години написао прву песму и послао је да се штампа, да би следећих година у Пешти и Пожуну, у Вршцу и Панчеву наставио са својом младалачком лириком. Умро је 25. јуна 1891. у Панчеву.