Миливоје Живановић, рођен је у Пожаревцу 2. марта 1900. Незавршене гимназије (1919), одмах након рата у ком учествује слагавши године, као добровољац, придружује се путујућој глумачкој дружини. Од 1923. придружује се новосадском Српском народном позоришту, а од 1933. у београдском Народном позоришту. Робустан и ватрена темперамента, неизбрушеног талента, готово три деценије напредује до самог врха. Тек од 1947. у новооснованом Југословенском драмском позоришту отпочиње праву, велику каријеру уметника широког епског формата, посебно у Јегору Буличову М. Горког (1951), с којим постиже велике успехе у Београду, Паризу и Москви. Привукао је и прву генерацију филмских режисера, посебно се истакнувши као отац чију страст распаљује лепа снаја у Софки (Р. Новаковић, 1948), затим као распусни отац у Невери (1953), као партизански командир у немачком логору у Норвешкој у Крвавом путу (1955). Играо је и у страним филмовима сниманим у СФРЈ (нпр. Бијели ђавао, 1959, Р. Фреде) и на телевизији. Умро је у Београду 15. 11. 1976.

почетак
назад