Душан Вукасовић, командант 36. војвођанске дивизије и народни херој Југославије. Рођен је 26. октобра 1909. у селу Петровчићу, код Земуна. Основну школу и гимназију завршио је у Добановцима и Земуну, а учитељску школу у Самобору. После завршетка школовања службовао је као учитељ у Македонији и Срему. припадао је напредном учитељском покрету и био врло активан члан антирежимског учитељског друштва "Вук Караџић". Пред рат је службовао у сремском селу Купинову и Петровчићу.
Априлски рат га је затекао као резервног потпоручника Југословенске војске. После капитулације избегао је заробљавање и вратио се у родно место. Ту се повезао са члановима КПЈ и учествовао у припремама устанка. У свом родном крају био је врло популаран и утицајан, што је много допринело да идеја устанка у народу буде прихваћена, а одазив масован. Организовао је више акција прикупљања и пребацивања бораца у Сремски НОП одред. После жестоких борби у Срему, током 1941. и 1942. батаљони сремских партизана ушли су, октобра 1942. у састав ВИ пролетерске источно-босанске бригаде, у којој је Душан Вукасовић постављен на дужност командира чете.
Као способан руководилац и храбар борац, стекао је велико поверење и поштовање младих. одликовао се чврстином карактера, скромношћу и племенитим односом према народу и војницима, што му је створило велику популарност. У чланство КПЈ примљен је почетком 1942. Априла 1943. при формирању И војвођанске бригаде, постављен је за комесара једног батаљона. Бригада је у то време водила врло тешке и успешне борбе у источној Босни, у којима се Вукасовић више пута истицао.
Новембра 1943. постављен је на дужност заменика команданта IV војвођанске бригаде, која се истакла у многим борбама у источној Босни. Једно време је обављао и дужност команданта ИИИ војвођанске бригаде, која се одликовала у борбама против јаких немачко-усташких снага у Семберији и на Мајевици. Постигнути успеси бригаде су добрим делом заслуга успешности командовања и храбрости њеног команданта.
Марта 1944. премештен је на дужност заменика команданта 36. војвођанске дивизије, и с њом учествује у борбама у источној Босни против 7 и 13 СС дивизије. Учествовао је у борбама за ослобођење Београда, као шеф мисије НОВЈ при штабу Црвене армије. Крајем 1944. додељен му је чин пуковника и постављен је за команданта 36. војвођанске дивизије. Дивизија се истакла на сремском фронту нападом на правце Илок-Вуковар; форсирањем Дунава и ослобођењем Опатовца и Мохова; борбама на вировитичком мостобрану и у одбрани леве обале Дунава приликом немачког против напада, фебруара 1945. Прослављени партизански борац и командант, увек се истицао храброшћу и пожртвованошћу. У свим тешким ситуацијама налазио се међу борцима у првој линији, уливајући им снагу, сигурност и веру у победу. Тако је и погинуо, у првој линији, у борбама на реци Драви, код Осијека 20. марта 1945. За народног хероја Југославије проглашен је 6. јула 1953.