Јанко Веселиновић, рођен је 13. маја 1862. у мачванском Салашу Црнобарском, у свештеничкој породици. Основну школу је завршио у Шапцу, а ондашњу учитељску школу у Београду, и потом је радио као учитељ по разним селима. Није био особито образован, а није имао ни велико читалачко искуство када је одлучио да се и сам лати писања. Сматрао је да су Србима Руси најближи, и по менталитету и по свему другом, а посебно по "словенској мекоћи и питомости" нарави. Приповедати је почео прво усмено, и то сељацима међу којима је живео - у "дугим као царева година" зимским ноћима - јер је био једини "учен" међу њима и "мудра глава". Потом је одлучио да запише оно што је у тим ноћима од њих чуо и тако је кренуо да ниже приповетку за приповетком. Иако на почетку осуђен као бедан и неталентован писац, он се с временом пробио до у сам врх српске литературе. Прву причу "На прелу" је објавио 1888. године у Шабачком гласнику, а потом је објављивао и по другим часописима, тако да је једним делом његово дело остало и до данас расуто по штампи крајем 19. века. За живота је објавио збирке приповедака "Слике из сеоског живота" у две књиге, "Пољско цвеће", "Слике из учитељског живота", "Од срца срцу", "Рајске душе", "Зелени вајати", "Стари познаници" и "Мале приче". Оставио је иза себе неколико недовршених романа, а завршио је два: "Хајдук Станко" и "Сељанку" . Заједно са сарадницима написао је два позоришна комада - "Ђидо" и "Потера" . Неколико година пре смрти писао је "Писма са села" , објашњавајући ту почетке књижевног рада и свој став у питању многих ствари. Испочетка крајње пажљив писац, са готово сакралним осећањем према писаној речи, откада је постао славан и преселио се у Београд, почео је све немарније да пише. Објављивао је много и често своје приче и романе у наставцима по разним новинама и часописима, често само због хонорара, па су многи његови табаци били пуко "исписивање", а чак је понекад заборављао о чему је у претходном броју писао. То је све дијаметрално супротно нпр. сведочењу из једне децембарске ноћи у Мачви када је као младић исписивао прве ретке: "Био сам као у некој грозниви, рука ми је дрхтала, срце бурно лупало, сваки живац чини ми се да је суделовао у послу". Ноћни живот у престоном Београду га је исцрпљивао и он се са чежњом увек изнова враћао селу. Осим као писац и учитељ, радио је као помоћник уредника "Српских новина", као уредник "Звезде" и драматург Народног позоришта. Умро је у селу Глоговцу релативно млад, у четрдесетим годинама, које је сам назвао својом "низбрдицом живота". Умро је 26. јуна 1905.