Филип Вишњић, рођен је 25. априла 1765. Српски гуслар, најистакнутији српски песник у првој половини 19. века, ''Хомер српске епске књижевности''. Тај Србин из Босне, слеп од осме године, рано је почео да уз гусле ствара прелепе песме о борбама за ослобођење од Турака, крстарећи балканским крајевима од Темишвара до Скадра, од Бања Луке до Смедерева. Прикључио се 1809. Првом српском устанку и постао ''песник буне''. После слома устанка 1813. прешао је у Срем и настанио у селу Грк (Вишњићево) у којем је остао до смрти 1835. У Срему је 1815. упознао Вука Караџића, који је записао многе његове песме, укључујући ''Почетак буне на дахије'', ''Бој на Мишару'', ''Кнез Иво Кнежевић'', ''Смрт Марка Краљевића''. Умро је 1834.