Петар Убавкић, рођен је 12. априла 1852. у Београд. Српски вајар и сликар, родоначелник српског вајарства.
Већ после четвртог разреда гимназије добија државну стипендију захваљујући којој 1866. почиње да учи иконописање код италијанског путујућег уметника у Београду. Учење наставља у Панчеву, а марта 1873. путује у Беч где се опредељује за скулптуру. Због слабог здравља вратио се у Београд. Поново је добио државну стипендију и наставио студије 1874. у Минхену (Кунстгењербесцхуле), а наредне године на њиховој Академији. Студије прекида 1876. по избијању српско-турског рата, када је позван да се врати у земљу. По завршетку рата постављен је за привременог учитеља калуповања у београдској Реалци. Са новом стипендијом од краја 1878. продужава студије вајарства у Риму на Регио Иституто ди Белле Арти С. Луца које завршава 1882.
У Риму је остао све до 1889. када се враћа за Београд где постаје учитељ ИИ класе калуповања у Реалци, а затим и учитељ цртања и лепог писања у Вишој женској школи и на крају виши учитељ вештина у Трећој београдској гимназији. За члана Српског ученог друштва изабран је 30. јануара 1883. његовим стапањем са САНУ постао је њен почасни члан 1892. године. Излагао је на великој међународној изложби у Паризу (1889. и 1900.) заједно са Ђорђем Јовановићем и Урошем Предићем.
Сматра се родоначелником српског вајарства[1]. Урадио је велики број јавних споменика. Међу његовим делима најпознатији су попрсје Вука Караџића, кнеза Милоша и Ђуре Даничића.
Један је од оснивача Друштва српских уметника "Лада". Друштво је основано 4. септембра 1904. уочи Прве југословенске уметничке изложбе у Београду, то је најстарије друштво уметника код нас, а према неким проценама и у Европи[2]. Оснивачи друштва, које је названо по словенској богињи пролећа, јесу Петар Убавкић, Урош Предић, Ђока Јовановић, Марко Мурат, Бета Вукановић, Риста Вукановић, Симеон Роксандић, а као оснивач се помиње и Надежда Петровић која је две године након оснивања иступила из овог удружења.
Умро је 27. јуна 1910. у Београду и сахрањен на Новом гробљу.

почетак
назад